Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 266. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05... 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Из списа предмета произлази да је побијаном пресудом преиначена пресуда Прекршајног суда у Новом Саду 08 Пр 10-26420/13 од 04.07.2014. године у односу на жалиоца Ф.Д., тако, што се даље вођење прекршајног поступка против овог окривљеног због прекршаја из члана 121. став 1. тачка 2. у вези става 2. Закона о јавним набавкама, учињеног дана 16.08.2012. године, обуставља на основу одредбе члана 216. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, јер је наступила застарелост прекршајног гоњења. Применом одредбе члана 246. Закона о прекршајима обустављено је даље вођење прекршајног поступка и против окривљеног И.Л. из Н.С. због истог прекршаја, који би окривљени, у својству одговорног лица, као председник Комисије за јавне набавке, учинио у периоду од 18.07.2012. године до 25.07.2012. године, такође из разлога застарелости прекршајног гоњења. Прекршајни апелациони суд, Одељење у Новом Саду, је побијану пресуду донео поступајући по жалби окривљеног Ф.Д. из Т., изјављеној против пресуде Прекршајног суда у Новом Саду 08 Пр 10- 26420/13 од 04.07.2014. године, којом је Ф.Д. из Т. оглашен кривим због прекршаја из члана 121. став 1. тачка 2. у вези става 2. Закона о јавним набавкама, за који је осуђен на плаћање новчане казне у износу од 20.000,00 динара и обавезан да плати трошкове прекршајног поступка у паушалном износу од 1.000,00 динара. Истом пресудом окривљени И.Л. је оглашен кривим због истог прекршаја и осуђен на плаћање новчане казне у износу од 20.000,00 динара, а обавезан је да плати и трошкове прекршајног поступка у паушалном износу од 1.000,00 динара. Одлучујући по изјављеној жалби, а поступајући и по службеној дужности у складу са одредбом члана 241. Закона о прекршајима, Прекршајни апелациони суд, Одељење у Новом Саду, је утврдио да је прекршај који се окривљеном Ф.Д. ставља на терет учињен дана 16.08.2012. године, а да је захтев за покретање прекршајног поступка против овог окривљеног поднет Прекршајном суду у Новом Саду дана 31.12.2013. године, дакле, након протека више од годину дана од учињеног прекршаја. Првостепени прекршајни суд је покренуо прекршајни поступак решењем од 28.02.2014. године против окривљеног Ф.Д. и окривљеног И.Л., а дана 04.07.2014. године је донео пресуду којом је окривљене огласио кривим и изрекао им новчану казну од по 20.000,00 динара. Не упуштајући се оцену основаности жалбених навода, а испитујући побијану пресуду по службеној дужности у складу са одредбом члана 241. Закона о прекршајима, Прекршајни апелациони суд, Одељење у Новом Саду, је констатовао да је у односу на жалиоца Ф.Д. од дана учињеног прекршаја па до дана пријема захтева за покретање прекршајног поступка у Прекршајном суду у Новом Саду, тј. до дана 31.12.2013. године протекло више од годину дана, због чега Прекршајни суд у Новом Саду није имао услов да донесе решење о покретању прекршајног поступка, имајући у виду одредбу члана 76. став 1. Закона о прекршајима. Како је преиначујућа пресуда од стране Прекршајног апелационог суда, Одељења у Новом Саду, донета из разлога који иду у корист и окривљеног И.Л., који није изјавио жалбу, Прекршајни апелациони суд је по службеној дужности поступао као да таква жалба постоји и применио одредбу члана 246. Закона о прекршајима, сматрајући да жалба Ф.Д. производи дејство и у корист саокривљеног И.Л., па је и у односу на окривљеног И.Л. обуставио прекршајни поступак применом одредбе члана 216. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима из истих разлога као што је то учинио и у односу на окривљеног Ф.Д.

Одредбом члана 76. став 5. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ бр. 101/05...111/09), је прописано да, изузетно од одредбе става 1. овог члана, према коме прекршајни поступак не може да се покрене ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, за прекршаје из области царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, јавних прихода и финансија, промета роба и услуга, животне средине и ваздушног саобраћаја, може посебним законом да се пропише дужи рок застарелости гоњења.

У конкретном предмету окривљенима се на терет ставља извршење прекршаја из одредбе члана 121. став 1. тачка 2. у вези става 2. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“ бр. 116/08), којом је прописано да ће се новчаном казном од 100.000,00 до 1.000.000,00 динара казнити за прекршај наручилац ако закључи уговор супротно начелу једнакости понуђача (члан 11).

Према оцени Врховног касационог суда, неосновано се наводима захтева за заштиту законитости указује на то, да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка из одредбе члана 234. став 2. у вези члана 216. став 1. тачка 6. и члана 76. став 1. Закона о прекршајима. Такође су неосновани наводи захтева према којима је при одлучивању о застарелости прекршајног поступка у конкретном случају требало применити одредбе члана 104. став 2. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ бр. 54/09...101/11). Ово стога, што је прекршајни поступак против окривљених вођен због прекршаја из члана 121. став 1. тачка 2. у вези става 2. Закона о јавним набавкама, а не због прекршаја из Закона о буџетском систему. Како Законом о јавним набавкама нису предвиђени други рокови за покретање и вођење прекршајног поступка, а што је услов из одредбе члана 76. став 5. Закона о прекршајима, то, по налажењу Врховног касасционог суда, другачији наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца нису основани.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 266. став 2. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 05.12.2014. године, Прзз 40/2014

Записничар                                                                                                                          Председник већа – судија

Весна Мраковић,с.р.                                                                                                        Олга Ђуричић,с.р.