Захтев за заштиту законитости је поднео Републички јавни тужилац због битне повреде одредаба прекршајног поступка из одредбе члана 234. став 1. тачка 15. и став 2. у вези члана 81. Закона о прекршајима и наводи да су пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 5. Закона о прекршајима, јер нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а дати разлози су потпуно нејасни. Сматра да постоји и битна повреда одредаба прекршајног поступка из одредбе члана 234. став 2. Закона о прекршајима, из разлога што судови нису применили одредбу члана 81. Закона о прекршајима, тј. нису истинито и потпуно утврдили чињенице које окривљеном иду у корист, а што је утицало на законито и правилно доношење одлуке. Предлаже да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости и укине пресуде Прекршајног суда у Рашки и Прекршајног апелационог суда, Одељења у Крагујевцу, а списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану и првостепену пресуду у смислу одредбе члана 266. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05... 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује на то, да су пресуде Прекршајног апелационог суда, Одељења у Крагујевцу I-104 Прж 6043/14 од 04.07.2014. године и Прекршајног суда у Рашки Пр 1350/11 од 03.09.2012. године донете уз битне повреде одредаба прекршајног поступка из одредбе члана 234. став 1. тачка 15. и став 2. у вези члана 81. Закона о прекршајима. Ово стога, што првостепени прекршајни суд није дао разлоге о одлучним чињеницама за своју одлуку, а то је да ли је постојала кривица окривљеног за дело које му се ставља на терет, имајући у виду да је у првостепеном прекршајном поступку утврђено да је окривљени унео у подручје Републике Србије страну робу, теретно моторно возило, за које возило је поседовао само фотокопију стране саобраћајне дозволе, али, истовремено, и да је окривљени возило унео као возач, ангажован од стране послодавца на основу уговора о ангажовању возача. Првостепени прекршајни суд није истинито и потпуно утврдио чињенице које су важне за доношење законите одлуке и није са једнаком пажњом испитао и утврдио како чињенице које терете окривљеног, тако и оне, које му иду у корист, због чега није правилно утврдио облик виности окривљеног, а које битне повреде другостепени прекршајни суд није отклонио. Због тога су, и по налажењу Врховног касационог суда, побијане пресуде донете уз битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. и став 2. у вези члана 81. Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев основан, па је, на основу одредбе члана 266. став 3. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде, с тим што је у поновном поступку првостепени прекршајни суд дужан да поступи по одредби члана 269. овог закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 05.12.2014. године, Прзз 47/2014

Записничар                                                                                             Председник већа – судија

Весна Мраковић,с.р.                                                                           Олга Ђуричић,с.р.