Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прзз 54/2012
10.01.2013. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Вере Пешић и Oлге Ђуричић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући по захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ 414/12 од 15.11.2012. године, против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Бору I-4-ПР-1665/11 од 09.04.2012. године и пресуде Вишег прекршајног суда, Одељење у Нишу II-204-ПРЖ-20089/12 од 08.08.2012. године, у предмету прекршаја, у јавној седници већа одржаној дана 10.01.2013. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

Захтев се УВАЖАВА, УКИДАЈУ СЕ пресуда Вишег прекршајног суда, Одељење у Нишу II-204-ПРЖ-20089/12 од 08.08.2012. године и пресуда Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Бору I-4-ПР-1665/11 од 09.04.2012. године и предмет враћа Прекршајном суду у Зајечару, Одељење у Бору на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

 

Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости овом суду против пресуде Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Бору I-4-ПР-1665/11 од 09.04.2012. године, којом је окривљени З.Ј. из Б. оглашен кривим за прекршај из члана 30. став 1. кажњив по члану 43. став 3. у вези става 1. тачка 12. Закона о фискалним касама, јер није обавио технички преглед фискалне касе за 2009. годину у прописаном року, односно најкасније до 23.09.2009. године због чега му је изречена опомена уз обавезу да плати трошкове поступка у паушалном износу од 1.000,00 динара. Пресудом Вишег прекршајног суда, Одељење у Нишу II-204-ПРЖ-20089/12 од 08.08.2012. године одбијена је жалба браниоца окривљеног Ј.З. из Б. и потврђена пресуда Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Бору I-4-ПР-1665/11 од 09.04.2012. године.

Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 2. у вези члана 76. став 7. у вези става 1. Закона о прекршајима и због повреде материјалног прекршајног права у смислу члана 235. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да су пресуде прекршајних судова донете након наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења обзиром да прекршај који се окривљеном ставља на терет није порески прекршај услед чега се у погледу рока застарелости примењује рок утврђен Законом о прекршајима а не рок утврђен Законом о пореском поступку и пореској администрацији. Предлаже да суд захтев уважи и укине првостепену и другостепену прекршајну пресуду.

Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану и првостепену пресуду у смислу члана 266. став 1. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује да су побијане пресуде донете уз битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 2. у вези члана 76. став 7. у вези става 1. истог члана Закона о прекршајима и уз повреду материјалног прекршајног права  у смислу 235. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима. Ово стога јер се из побијаних пресуда као и списа предмета види да је окривљени З.Ј. из Б. оглашен кривим за учињени прекршај из члана 30. став 1. кажњив по члану 43. став 3. у вези става 1. тачка 12. Закона о фискалним касама, јер није обавио технички преглед фискалне касе за 2009. годину у прописаном року, односно најкасније до 23.09.2009. године већ је исти обавио 20.04.2010. године, а што је утврђено дана 04.06.2010. године приликом вршења теренске контроле, због чега му је изречена опомена уз обавезу плаћања трошкова прекршајног поступка у паушалном износу од 1.000,00 динара. Пресудом Вишег прекршајног суда, Одељење у Нишу II-204-ПРЖ-20089/12 од 08.08.2012. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а пресуда Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Бору I-4-ПР-1665/11 од 09.04.2012. године је потврђена. Бранилац окривљеног је у жалби истицао да је наступила апсолутна застарелост за вођење прекршајног поступка и да је суд пропустио да примени члан 76. Закона о прекршајима јер је чланом 114б. став 2. и чл. 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано да се у погледу рокова застарелости примењују одредбе Закона о прекршајима. У образложењу другостепене пресуде је наведено да ако Законом о фискалним касама није прописан рок застарелости, то се рок застарелости за прекршаје који су прописани Законом о фискалним касама рачуна на начин како је прописано одредбом члана 114б. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији према коме се прекршајни поступак не може покренути ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

Основани су наводи захтева да су побијане прекршајне пресуде донете уз битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 2. у вези члана 76. став 7. у вези става 1. Закона о прекршајима и уз повреду материјалног прекршајног права у смислу члана 235. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима. Ово стога, јер прекршај који се окривљеном ставља на терет, да није обавио технички преглед фискалне касе за 2009. годину у прописаном року, односно најкасније до 23.09.2009. године већ је исти обавио 20.04.2010. године није порески прекршај, односно није прекршај прописан Законом о пореском поступку и пореској администрацији (''Сл. гласник РС'' 80/2002... 2/2012) због чега се на исти у погледу рока застарелости примењује рок утврђен Законом о прекршајима. Одредбом члана 114б. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији је прописано да се на питања застарелости која нису уређена овим законом примењују одредбе закона којим се уређује прекршајни поступак. Како се у конкретном случају не ради о прекршају који је прописан Законом о пореском поступку и пореској администрацији, то се на исти не може применити рок застарелости покретања и вођења прекршајног поступка за пореске прекршаје прописан чланом 114б. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Прекршај који се окривљеном ставља на терет је прописан Законом о фискалним касама, а не Законом о пореском поступку и пореској администрацији, због чега се у погледу рока застарелости покретања и вођења прекршајног поступка примењује Закон о прекршајима. 

Са изнетих разлога суд налази да је поднети захтев основан, па је на основу члана 266. став 3. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде, с тим што је у поновном поступку првостепени прекршајни суд дужан да поступи по члану 269. овог закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                           Председник већа - судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                                Снежана Живковић,с.р.