Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прзз 6/12
23.11.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и  Стојана Јокића, чланова већа, са саветником суда Рајком Милијаш, записничарем, решавајући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ.бр.5/12 од 06.03.2012. године, против правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда – Одељење у Новом Саду III-313 Прж. 24869/2011 од 11.10.2011. године, у предмету прекршаја, у нејавној седници већа одржаној дана 23.11.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

Захтев се УВАЖАВА и УКИДА пресуда Вишег прекршајног суда – Одељење у Новом Саду III-313 Прж. 24869/2011 од 11.10.2011.године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Вишег прекршајног суда – Одељење у Новом Саду III-313 Прж. 24869/2011 од 11.10.2011. године, поводом жалбе окривљеног, а по службеној дужности, преиначује се пресуда Прекршајног суда у Новом Саду, Одељење у Врбасу II 29 Пр.бр. 2-192/10 од 30.06.2011. године у делу правне квалификације прекршаја, тако што се радња окривљеног Ч.Д. из Б., која је описана у изреци првостепене пресуде, уместо као прекршај из члана 50. став 4. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима правно квалификује као прекршај из члана 226. став 1. тачка 5. а у вези става 3. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, као и у делу одлуке о изрицању заштитне мере, тако што се окривљеном уместо на основу члана 226. став 2. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, изриче заштитна мера забрана управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од три месеца на основу члана 226. став 3. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима. У непреиначеном делу првостепена пресуда се потврђује, а жалба окривљеног одбија. Првостепеном пресудом од 30.06.2011. године окривљени Ч.Д. из Б., оглашен је кривим за прекршај из чл. 50. ст. 4. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, па је на основу чл. 226. ст. 1. тачка 5. а у вези става 3. истог закона осуђен на плаћање новчане казне у износу од 15.000,00 динара, изречена му је заштитна мера забрана управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од три месеца, за прекршај учињен дана 16.10.2009. године, на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде. Против наведене правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда, Одељења у Новом Саду Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 14. и став 2. у вези чл. 229, чл. 238. став 2. и чл. 241. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да је другостепени суд био дужан да по службеној дужности, пре одлучивања о жалби окривљеног врати списе првостепеном суду јер се из списа види да је првостепени суд доставио списе са жалбом окривљеног, пре истека рока за подношење жалбе браниоца окривљеног, који је према доставници у списима предмета примио првостепену пресуду 30.09.2011. године а жалба окривљеног са списима је достављена другостепеном суду дана 07.10.2011. године. Истиче да је побијаном пресудом измењена првостепена пресуда у делу који се односи на изречену санкцију на штету окривљеног као и да је у смислу члана 76. став 7. Закона о прекршајима 17.10.2011. године наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења јер је окривљени прекршај за који је оглашен кривим учинио 16.10.2009. године. Предлаже да суд захтев уважи и преиначи побијану пресуду тако што ће обуставити прекршајни поступак против окривљеног Ч.Д. из Б. за прекршај из чл. 226. ст. 1. тачка 5. у вези ст. 3. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима услед повреде закона на штету окривљеног и наступања застарелости прекршајног гоњења.

Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу члана 266. Закона о прекршајима  (''Сл. гласник РС'' бр. 101/2005, 116/2008, 111/2009), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Основано се, према оцени Врховног касационог суда, наводима захтева за заштиту законитости указује да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 14. и став 2. у вези чл. 229, чл. 238. став 2. и чл. 241. Закона о прекршајима. Ово стога јер се из списа предмета види да је Виши прекршајни суд побијаном пресудом, одлучујући по жалби окривљеног преиначио првостепену пресуду на штету окривљеног. Првостепеном пресудом окривљеном је изречена заштитна мера забране управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од три месеца, која је одложена на основу члана 226. став 1. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, за период од годину дана. Другостепеном пресудом, суд је укинуо одлагање наведене заштитне мере чиме је изречена санкција измењена на штету окривљеног, а што представља битну повреду одредаба прекршајног поступка из чл. 234. ст. 1. тачка 14.  и ст. 2. у вези чл. 88. Закона о прекршајима.

Такође, другостепени суд одлучујући о жалби окривљеног није, иако дужан, сагласно члану 241. Закона о прекршајима испитао да ли је на штету окривљеног повређено материјално право из члана 229. став 3. и члана 238. став 2. Закона о прекршајима, којима је, између осталог, прописано да жалбу у корист окривљеног може поднети и његов бранилац и да ће прекршајни суд благовремену, дозвољену и од овлашћеног лица изјављену жалбу са списима предмета доставити Вишем прекршајном суду, а орган управе месно надлежном прекршајном суду у року од три дана. Према списима браниоцу окривљеног је дана 30.09.2011. године уручена првостепена пресуда. Бранилац окривљеног је дана 10.10.2011. године изјавио жалбу на првостепену пресуду о којој првостепени прекршајни суд није одлучио, нити се у списима налази доказ да је исту проследио другостепеном суду. Из наведеног произилази да је првостепени суд тиме што је дана 07.10.2011. године, пре истека рока за подношење жалбе браниоца окривљеног, проследио другостепеном суду жалбу окривљеног и списе, битно повредио одредбе чл. 229. и чл. 238. ст. 2. Закона о прекршајима, а коју повреду није отклонио другостепени прекршајни суд због чега су и побијаном пресудом битно повређене наведене одредбе Закона о прекршајима.

У поновном поступку, Виши прекршајни суд је дужан да расправи питања на која му је указано овом пресудом сагласно члану 269. Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 266. став 3. Закона о прекршајима одлучио као у диспозитиву ове пресуде. ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 23.11.2012. године, Прзз 6/2012

Записничар,                                                                           Председник већа - судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                                Снежана Живковић,с.р.