Ревизије су дозвољене на основу члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), па је Врховни суд испитао побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП и утврдио да су ревизије основане.

У поступку доношења пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђењу другостепеног суда, покојни супруг тужиље ББ погинуо је у вршењу војне службе ...1989. године, у које време су они имали двоје заједничке малолетне деце. Решењем Војног правобранилаштва од 20.03.1992. године тужиљи је призната накнада штете као последица смрти супруга, између осталог и право на ренту засновано на обрачуну по коме би покојни ББ издвајао 60% за издржавање чланова домаћинства, а разлика између овог износа и породичне пензије која је призната породици ББ је 976 бодова. Решењем Министарства одбране – Секретаријата министарства, Дирекције за имовинскоправне послове, Одељење у Београду од 26.02.2006. године, тужиљи је утврђен нов износ ренте у висини од 2.623,52 бода месечно почев од 01.03.2007. године па убудуће. Сину тужиље престало је право на породичну пензију 30.09.2009. године, ћерки 30.09.2014. године, од када је само тужиља корисник породичне пензије у висини од 70% од пензијског основа. Тужена је 01.04.2014. године престала да исплаћује ренту. Покојни супруг тужиље би до 23.08.2014. године био у професионалној служби, а након тога у пензији. Одлуку о делимичној основаности постављеног тужбеног захтева за изгубљено издржавање за период од 01.09.2013. до 30.09.2014. године, као и неоснованости преосталог дела захтева за накнаду доспеле штете и ренте, другостепени суд заснива на налазу и мишљењу вештака економско-финансијске струке Душана Орлића, пошто је израђен са полазиштем на налог суда по коме би покојни ББ од редовних прихода за издржавање тужиље издвајао 30% до 30.09.2014. године, а након тог времена 40%. Налазе вештака Милана Мандића, који је тужиља доставила и Комисије судских вештака формиране решењем првостепеног суда на рочишту од 26.02.2019. године, са задатком да се изјасни о оба налаза судских вештака, другостепени суд не прихвата, пошто су обрачуни засновани на методолошком приступу који суд није одредио.

Одлука је заснована на одредбама чланова 185. став 1, 186, 194. и 197. став 1. Закона о облигационим односима, као и члана 6. став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

По становишту Врховног суда, другостепени суд је због погрешне примене материјалног права пропустио да утврди све битне чињенице.

Према Закону о облигационим односима, лице које је погинули издржавао или редовно помагао, као и оно које је по закону имало право захтевати издржавање од погинулог, има право на накнаду штете коју трпи губитком издржавања, односно помагања (члан 194. став 1.); ова штета накнађује се плаћањем новчане ренте, чији се износ одмерава с обзиром на све околности случаја, а који не може бити већи од онога што би оштећеник добијао од погинулог да је остао у животу (члан 194. став 2.); суд може на захтев оштећеника за убудуће повећати ренту, а може је на захтев штетника смањити или укинути, ако се знатније промене околности које је суд имао у виду приликом доношења раније одлуке (члан 196.).

Чињенично је утврђено да је ван спора тужиљи решењем надлежног органа тужене од 20.03.1992. године признато право на ренту почев од 01.06.1993. године па убудуће док за то постоје законски услови, са полазиштем на утврђење да би покојни ББ 60% редовних примања издвајао за издржавање породице, а да између тог износа и признате породичне пензије члановима његовог домаћинства постоји разлика у износу одређеном тим решењем. Из утврђења другостепеног суда произлази и да је обим права који одређује висину ренте мењан, као и да је решењем органа управе од 26.02.2006. године утврђен нов износ ренте – накнаде штете на име изгубљеног издржавања од 2.623,52 бода почев од 01.03.2007. године па убудуће. Нема података да је тужиља изјављивала правне лекове против одлуке управног органа којом је одређена висина ренте, нити је утврђено из ког разлога је исплата ренте обустављена 01.04.2014. године - у периоду између 30.09.2009. и 30.09.2014. године, када је по чињеничном утврђењу престало право на породичну пензију сина, односно ћерке тужиље.

Следи да тужиља има признато право на ренту у висини одређеној правноснажним решењем органа управе, али није утврђено на основу којих параметара је утврђена висина ренте која је исплаћивана до 01.04.2014. године, нити из којих разлога је тужена након тог периода престала да врши исплату по овом правном основу.

Из утврђене садржине налаза и мишљења вештака економско-финансијске струке Душана Орлића не следи да је он приликом обрачуна имао у виду критеријуме примењене у решењу од 26.02.2006. године. Са друге стране, управо ово решење је било основ израде налаза Комисије судских вештака, коју је суд формирао на предлог тужиље и одредио јој задатак да се изјасни о налазима вештака економско-финансијске струке Душана Орлића и Милана Мандића. Према Закону о парничном поступку суд ће да изведе доказ вештачењем ако је ради утврђивања или разјашњења неке чињенице потребно знање којим суд не располаже ( члан 259. ЗПП), а ако се подаци вештака у налазу битно разликују или ако је налаз једног или више вештака нејасан, непотпун или у противречности сам са собом или утврђеним околностима, а ти недостаци не могу да се отклоне поновним саслушањем вештака или се појави сумња у правилност датог мишљења суд ће на предлог странке да одреди ново вештачење ( члан 273. став 2.)

Осим наведеног, списима предмета приложено је решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Службе филијале за Град Београд 1 од 27.04.2015. године, из чије садржине је видљиво до ког периода и у ком обиму су чланови породичног домаћинства покојног ББ имали право на породичну пензију, а по којој исправи је обустава породичне пензије ћерки тужиље ВВ извршена 30.11.2011. године, односно 18.05.2014. године, а тужиљи исплаћивана пензија у висини од 70% пензијског основа почев од 1.12.2011. године, а не након 30.09.2014. године како је то побијаном пресудом утврђено.

Пошто у поновљеном поступку разјасни све чињенице на које је указано, оцењујући методолошки приступ налаза вештака економско-финансијске струке који су израђени за потребе овог поступка у склопу са садржином свих изведених доказа, другостепени суд ће бити у прилици да изведе закључак у чему се састоји знатнија промена околности за спорни временски период у односу на 26.02.2006. године, када је одлуком државног органа утврђен износ ренте – накнаде штете са правом на исплату од 01.03.2007. године па убудуће, па ће бити у прилици да одлучи о основаности постављеног тужбеног захтева за накнаду штете и измену ренте.

У поновљеном поступку, другостепени суд ће на основу члана 165. став 2. ЗПП, одлучити о трошковима целог поступка.

Из изнетих разлога, на основу члана 416. став 3. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић