Врховни суд, у већу састављеном од судија: Зорана Хаџића, председника већа, Мирјане Андријашевић, Весне Мастиловић, Марије Терзић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милена Ристић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Основни суд у Смедереву, ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 860/19 од 07.02.2020. године, у седници одржаној 07.12.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 860/19 од 07.02.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Смедереву Гж 860/19 од 07.02.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву П 471/2019 од 24.06.2019. године, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име стицања без основа исплати износ од 11.542,00 динара са законском затезном каматом од 09.09.2016. године до исплате.

Пресудом Вишег суда у Смедереву Гж 860/19 од 07.02.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Смедереву П 471/2019 од 24.06.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене матријланог права са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку због потребе уједначавања судске праксе.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члан 404. став 2. ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ 72/11 ... 18/20) Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. О захтеву тужиоца за исплату стеченог без правног основа, више плаћене таксе, коју је уплатио на основу уговора са странком коју је као адвокат заступао, одлучено је одбијањем захтева због недостатка активне легитимације, уз примену материјалног права која не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем, као у овој правној ствари.

Из тих разлога ни у случају прихватања изузетне дозвољености ревизије тужиоца не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиоца.

Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда у споровима мале вредности није дозвољена ревизија.

Тужба у овој правној ствари поднета је 17.04.2018. године, а вредност предмета спора је 11.542,004 динара.

Како је побијеном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужене није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Зоран Хаџић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић