Против другостепене пресуде тужени је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14) и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а због битне повреде поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП ревизија се не може изјавити, према члану 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Новом Саду П2. 3136/2011 од 01.02.2011. године, малолетна тужиља је поверена мајци на самостално вршење родитељског права, уређен је начин одржавања личних односа детета са оцем, и тужени је обавезан да доприноси издржавању детета са 30% месечне зараде умањене за порезе и доприносе почев од 01.02.2012. године па убудуће. У време доношења раније правноснажне пресуде, малолетна тужиља је имала … године. Малолетна тужиља сада има … година, живи заједно са мајком у породичној кући у власништву мајке законске заступнице. Девојчица похађа … установу, као и школу страних језика, и њене потребе за издржавањем процењене су на 15.000,00 динара. Законска заступница малолетне тужиље је до 15.06.2016. године радила на одређено време на одржавању хигијене у … установи, са месечном зарадом од око 21.000,00 динара. Она нема некретнине у власништву, и не остварује право на дечији додатак. У издржавању им помаже мајка законске заступнице, од породичне пензије у износу од 22.000,00 динара месечно. Тужени има … године, по занимању је металостругар, запослен је и остварује месечну зараду од око 26.000,00 динара. Закључио је други брак дана 18.10.2014. године, и живи у заједничком домаћинству са супругом и њеним родитељима. Тужени нема непокретне имовине у власништву. Утврђено је да нема других обавеза по основу издржавања, а обавезу издржавања малолетне тужиље по ранијој пресуди нередовно је испуњавао.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право, када је тужени обавезан да доприноси издржавању малолетне тужиље са месечним износом од 7.000,00 динара, с тим што је доспеле неисплаћене рате дужан платити одједном.

Наиме, испуњени су услови за измену раније утврђене обавезе издржавања, у смислу члана 164. Породичног закона, којим је прописано да се висина издржавања може смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука. У поступку је утврђено да су се промениле околности на страни малолетне тужиље, будући да она сада похађа предшколску установу, па су се по том основу повећале њене потребе за издржавањем, као и по основу повећаних трошкова за набавку хране, одеће, обуће, и средстава личне хигијене, као и трошкова школе страних језика. Приликом одређивања месечне обавезе издржавања туженог, правилно су примењени критеријуми из члана 160. Породичног закона, који се односе на потребе повериоца издржавања имогућности дужника издржавања, а висина издржавања одређена је у складу са чланом 162. Породичног закона, па се стога ревизијом неосновано истиче погрешна примена материјалног права.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.