Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 109/2021
22.04.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужилаца Републике Србије - Републичке дирекције за имовину и Фонда за развој Републике Србије, које заступа Државно правобранилаштво, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Александар Јоковић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6164/19 од 22.06.2020. године, у седници одржаној 22.04.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ ревизија туженог.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж 6164/19 од 22.06.2020. године, жалба тужилаца ОДБИЈА и потврђује пресуда Првог основног суда у Београду П 4958/17 од 16.11.2018. године.

ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужиоци да туженом на име трошкова ревизијског поступка солидарно исплате износ од 114.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 4958/17 од 16.11.2018. године, ставом 1. изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се обавеже тужени да се са свим лицима и стварима исели из проширеног и адаптираног стана домара број ..., у листу непокретности број ... КО ... означен као бб, укупне површине након адаптације око 54,72м² који се налази на првом спрату пословне зграде за коју није утврђена делатност - „анекс“ зграде у ... број ... у ... и да стан слободан од свих лица и ствари преда тужиоцима на слободно коришћење и располагање као и захтев за накнаду трошкова спора. Ставом 2. изреке, обавезани су тужиоци да туженом солидарно исплате износ од 40.500,00 динара на име трошкова парничног поступка у року од 15 дана по пријему пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6164/19 од 22.06.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 4958/17 од 16.11.2018. године у ставу првом изреке, тако што је обавезан тужени да се са свим лицима и стварима исели из проширеног и адаптираног стана ... број ... (лист непокретности број ... КО ..., означен као бб), укупне површине након адаптације око 54,72м², који се налази на првом спрату пословне зграде за коју није утврђена делатност - „анекс“ зграде у ... број ... у ... и да стан слободан од свих лица и ствари преда тужиоцима на слободно коришћење и располагање у року од 15 дана од пријема пресуде. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у другом ставу изреке, тако што је обавезан тужени да тужиоцима као солидарним повериоцима на име трошкова првостепеног поступка исплати износ од 50.500,00 динара у року од 15 дана од пријема пресуде. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима као солидарним повериоцима накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 19.500,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је поднео благовремену и дозвољену ревизију, а из садржине ревизије произилази да другостепену пресуду побија због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у границама разлога прописаних одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14) и утврдио да је ревизија туженог основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде се ревизијом не указује.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ББ отац туженог био је запослен као ... – ... код Југословенског грађевинског центра. Као запослени добио је на коришћење на неодређено време стан намењен за ... – ..., укупне стамбене површине 41м². Стан се налази на првом спрату у пословној згради у ... ... у ... . Закључио је уговор о коришћењу настојничког стана. Према уговору је било предвиђено да сада пок. ББ користи стан заједно са члановима домаћинства – супругом ВВ и сином АА (туженим). Чланом 15. уговора предвиђено је да носилац станарског права у случају прекида радног односа губи право на стан, а чланом 17. уговора констатовано је да је уговор закључен на основу решења Југословенског грађевинског центра број ..-.../... од 06.06.1967. године. У том решењу је назначено да се ББ предметни стан даје на коришћење у својству ...– ... . ББ је пензионисан 30.06.1991. године, а преминуо је 14.06.1992. године. Стан су наставили да користе чланови породичног домаћинства супруга и њихов син, овде тужени. У току 1985. године стан је уз сагласност надлежног државног органа адаптиран и проширен – на основу решења Општинског комитета за комуналне грађевинске стамбене послове општине Врачар број ...-.../...-... од 08.04.1985. године. Тим решењем Југословенском грађевинском центру је одобрена адаптација и припајање стану једне пословне просторије површине 13,72м². Површина предметног стана након адаптирања је увећана на површину од 54,72м² стамбеног простора. Пословна зграда, у којој се налази и предметни стан, према изводу из листа непокретности води се као својина тужилаца – јавна својина. Према извештају МУП-а РС – Полицијске управе за Стари град – Управе за управне послове од 27.11.2017. године, тужени има пријављено пребивалиште од 15.02.1984. године на адреси ... ... .

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужилаца за исељење туженог из предметног стана неоснован. Ово из разлога што стан након адаптације има већу укупну површину од 41м² и представља јединствену грађевинску целину, а тужиоци према изводу из листа непокретности нису сувласници стана веће површине од 41м². Стан физички није подељен, тако да нису испуњени услови Закона о основама својинскоправних односа за исељење туженог и предају стана тужиоцима.

Преузмите документ у ПДФ формату