Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...18/20) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажним решењем одбачен је приговор ради убрзања поступка предлагача у извршном поступку који се води пред јавним извршитељем. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, разлоге који су дати у побијаној одлуци, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Побијана одлука донета је уз примену одговарајућих одредаба Закона о заштити права на суђење у разумном року, који се примењује у овој врсти поступака, па Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке других судова, јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, јер правилна примена права у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији предлагача, као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

У поступку заштите права на суђење у разумном року Законом о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) није предвиђена могућност коришћења ванредних правних лекова, с обзиром на природу овог поступка који треба да обезбеди делотворно убрзање суђења и његово окончање у оптималном року. Одредбама члана 3. став 1. наведеног закона су као правна средства којима се штити право на суђење у разумном року предвиђени: приговор ради убрзавања поступка, жалба и захтев за правично задовољење. Жалба је изричито искључена против решења о одбацивању приговора (члан 8. став 2.) и против решења председника непосредно вишег суда којим је одлучено о жалби (члан 21.).

Ревизија, као ванредни правни лек против правноснажних одлука донетих у парничном поступку, у поступку заштите права на суђење у разумном року не може се изјавити ни сходном применом одредаба Закона о парничном поступку. Наиме, сагласно одредбама члана 7. став 3. и члана 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, сходна примена Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр.25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“, бр.46/95 ... 106/15), а који у члану 30. став 2. упућује на сходну примену одредаба Закона о парничном поступку, омогућена је само у поступку по приговору ради убрзавања поступка и у поступку по жалби. Како сходна примена неког закона мора бити изричито прописана законом којим се на сходну примену другог закона упућује, те како Закон о заштити права на суђење у разумном року не прописује поступак по ванредним правним лековима нити упућује на сходну примену ванредних правних лекова из других закона (Закона о ванпарничном поступку односно Закона о парничном поступку) у поступку заштите права на суђење у разумном року није дозвољена ревизија.

На основу изнетог, одлучено је као у изреци, применом члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић