.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1111/2022
24.02.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Зорана Хаџића, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље-противтужене АА из ..., чији је пуномоћник Драшко Петров, адвокат из ..., против туженог-противтужиоца „Звезда“ а.д. из Сурдулице, чији је пуномоћник Игор Соколовић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог-противтужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1666/2021 од 03.06.2021. године, у седници већа одржаној дана 24.02.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог-противтужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1666/2021 од 03.06.2021. године у делу којим је одбијена, као неоснована, жалба туженог-противтужиоца и потврђено решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Основног суда у Сурдулици П 167/2015 од 06.12.2016. године, као о изузетно дозвољеној.
ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 1666/2021 од 03.06.2021. године у делу одлуке о трошковима поступка и пресуда Основног суда у Сурдулици П 167/2015 од 06.12.2016. године у ставу трећем изреке, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужиља-противтужена АА из ... да туженом-противтужиоцу „Звезда“ а.д. из Сурдулице накнади трошкове првостепеног поступка и другостепеног поступка у износу 147.300,00 динара, све у року од 15 дана од дана пријема отправка решења.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужиља-противтужена АА из ... да туженом-противтужиоцу „Звезда“ а.д. из Сурдулице накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 37.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема отправка решења.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сурдулици П 167/2015 од 06.12.2016. године, допуњеном пресудом истог суда П 167/2015 од 31.08.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиље-противтужене да се према туженом-противтужиоцу утврди да је тужиља-противтужена власник приземља породичне стамбене зграде, која се налази у Сурдулици, у улици ... број .., на кат.парц. .., уписаној на њено име по ЛН .. КО Сурдулица, у делу поседа 1/1, као и да се наложи туженом-противтужиоцу да јој ово право призна, да непокретност испразни од лица и ствари и преда јој у својину и државину. Ставом другим изреке усвојен је противтужбени захтев и утврђено да је тужени-противтужилац васник пословног простора, укупне површине 66м2, ближе описаног у изреци, који се налази у приземљу породичне стамбене зграде, која се налази у Сурдулици, у улици ... број .., на кат.парц. .., уписаној на име тужиље-противтужене по ЛН .. КО ..., у делу поседа 1/1 и наложено је тужиљи-противтуженој да ово право призна туженом-протитужиоцу и омогући му упис код Службе за катастар непокретности. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 5920/17 од 12.04.2018. године и пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1666/2021 од 03.06.2021. године, одбијене су, као неосноване, жалбе парничних странака и потврђена пресуда Основног суда у Сурдулици П 167/2015 од 06.12.2016. године.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је одбијена, као неоснована, жалба туженог-противтужиоца и потврђено решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке првостепене пресуде, тужени-противтужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености ревизије, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011…18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да је ревизија туженог-противтужиоца дозвољена, имајући у виду ревизијске наводе да је погрешном применом материјалног права одлучено о захтеву туженог-противтужиоца за накнаду трошкова парничног поступка супротно важећој судској пракси у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији.
Због тога је на основу члана 404. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.
Одлучујући о основаности ревизије, у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да је ревизија основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према стању у списима, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиље- противтужене, а усвојен је противтужбени захтев туженог-противтужиоца за утврђење права својине на непокретности. Одлуку да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка нижестепени судови су донели применом члана 153. став 2. ЗПП, сходно успеху странака у спору.
По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом туженог- противтужиоца указује да је при одлучивању о његовом захтеву за накнаду трошкова поступка погрешно примењено материјално право.
Одредбом члана 153. став 1. ЗПП прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а ставом 2. истог члана да ако странка делимично успе у парници, суд може с обзиром на постигнути успех да одреди да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади другој сразмеан део трошкова. Чланом 154. став 1. истог закона је прописано да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.
Имајући у виду садржину цитираних законских одредби, као и исход ове парнице, у којој је одбијен, као неоснован, тужбени захтев, а усвојен противтужбени захтев, не може се прихватити као правилна одлука нижестепених судова да према делимичном успеху странака у спору свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Сходно наведеном, по оцени Врховног касационог суда туженом- противтужиоцу према успеху у спору, применом чл. 153, 154. 163. ЗПП припада право на накнаду трошкова првостепеног и другостепеног поступка и то: за састав одговора на тужбу и противтужбе писаних од стране пуномоћника адвоката у износу од по 6.000,00 динара, за приступ пуномоћника адвоката и заступање туженог- противтужиоца на 11 одржаних рочишта (24.03.2008. године, 30.05.2011. године, 27.09.2011. године, 06.12.2011. године, 07.02.2012. године, 30.04.2012. године, 31.10.2012. године, 29.04.2013. године, 25.09.2013. године, 24.04.2014. године и 06.12.2016. године) у износу од по 7.500,00 динара (82.500,00 динара), за приступ пуномоћника адвоката на 6 неодржаних рочишта (05.06.2008. године, 11.03.2009. године, 12.03.2013. године, 18.06.2013. године, 04.03.3014. године и 04.06.2016. године) у износу од по 4.500,00 динара (27.000,00 динара), накнада трошкова вештачења у износу од 6.000,00 динара, за састав жалбе од 12.01.2017. године у износу од 12.000,00 динара и судска такса на жалбу и на одлуку о жалби у износу од по 3.900,00 динара, што све укупно износи 147.300,00 динара. Туженом-противтужиоцу није признато право на накнаду трошкова за приступ пуномоћника адвоката на рочиштима која нису одржана на сагласан предлог странака ради покушаја мирног решења спора.
Сходно наведеном, Врховни касациони суд је на основу члана 416. став 1. у вези члана 420. ЗПП преиначио првостепену и другостепену пресуду у делу одлуке о трошковима поступка и одлучио као у ставу другом изреке.
Туженом-противтужиоцу који је успео у поступку по ревизији, применом члана 165. став 2. у вези чл. 153. и 154. ЗПП припада и право на накнаду трошкова за састав ревизије у износу од 18.000,00 динара, као и судске таксе на ревизију у износу од. 7.800,00 динара и одлуку о ревизији у износу од 11.700,00 динара, што све укуно чини износ од 37.500,00 динара, због чега је донета одлука као у ставу трећем изреке.
Висина награде за рад адвоката одмерена је применом Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката важеће у време предузимања радњи и у оквиру постављеног и опредељеног захтева за накнаду трошкова поступка, а висина судских такси применом Таксене тарифе Закона о судским таксама.
Председник већа - судија
Весна Субић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
