Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 11869/2022
14.09.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић председника већа, Бисерке Живановић, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Стојадин Ивановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1173/21 од 20.01.2022. године, у седници од 14.09.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1173/21 од 20.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П 847/19 од 25.03.2021. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужена накнади материјалну штету у износу од 44.450,00 динара са законском затезном каматом од 22.02.2016. године до исплате и да му накнади трошкове парничног поступка са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 12.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1173/21 од 20.01.2022. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. У ревизији се истиче погрешна примена одредаба Закона о облигационим односима, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије, а због битних повреда одредаба парничног поступка посебна ревизија се не може поднети. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.