.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12004/2022
23.05.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., Република ..., чији је пуномоћник Драган Стојанов, адвокат из ..., против туженог ББ из села ..., чији је пуномоћник Милош Арсић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 192/2022 од 20.04.2022. године, у седници већа одржаној дана 23.05.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 192/2022 од 20.04.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 192/2022 од 20.04.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 192/2022 од 20.04.2022. године, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Бујановцу П 45/20 од 01.04.2021. године, којом је усвојен тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име дуга исплати износ од 896.240,00 динара са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате, као и трошкове парничног поступка у износу од 154.901,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену ревизију је благовремено изјавио тужени, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011...10/23, у даљем тексту: ЗПП).
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за исплату дуга, у чињенично-правној ситуацији да је тужилац ангажовао туженог да у његово име и за његов рачун врши уплате у различитим кладионицама, а тужени након исплате добитних тикета тужиоцу није предао новац, те је исти усвојен, у смислу члана 124, 749. и 751. Закона о облигационим односима. Имајући у виду разлоге на којима су засноване пресуде нижестепених судова, као и наводе изнете у ревизији, те да је побијаном пресудом другостепени суд одлучио применом одговарајућег материјалног права према утврђеном чињеничном стању које се у поступку по ревизији не може оспоравати и да је институт изузетне дозвољености ревизије резервисан искључиво за питања из домена примене материјалног права, по оцени Врховног касационог суда у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради дуга поднета је 23.01.2020. године, а вредност предмета спора побијеног дела је 896.240,00 динара.
Како вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Јелица Бојанић Керкез с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
