Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1216/06
26.10.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Власте Јовановић, Јелене Боровац, мр Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Стамбене задруге "ББ", чији је пуномоћник БВ, адвокат, ради предаје државине, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Окружног суда у Новом Саду бр. Гж. 755/06 од 24.02.2006. године, у седници одржаној 26.10.2006. године донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Новом Саду бр. Гж. 755/06 од 24.02.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Новом Саду бр. П. 6627/03 од 18.11.2005. године, усвојен је тужбени захтев и тужена обавезана да тужиљи изда писмену исправу оверену пред судом, којом тужиљи неопозиво, безусловно и безтеретно, те на вечито дозвољава да се на основу те исправе у Катастру непокретности у Новом Саду са имена тужене на име тужиље пренесе својину на двособном стану бр. __, према садашњој нумерацији туженог, на другом спрату, у површини 53 м2 и локалу бр. вв, према садашњој нумерацији туженог, у површини од 12 м2, као посебних делова зграде у ВВ у Улици ГГ бр. гг, на парц. бр. дд КО ДД, коју ће заменити правноснажност ове пресуде, те да јој преда у државину и локал бр. вв, према садашњој нумерацији туженика у површини од 12 м2, као посебан део зграде у ВВ у Улици ГГ бр. гг, на парц. бр. дд КО ДД. Изреком у ставу трећем, тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 264.125,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Новом Саду бр. Гж. 755/06 од 24.02.2006. године, жалба тужене одбијена је као неоснована и потврђена пресуда Општинског суда у Новом Саду бр. П. 6627/03 од 18.11.2005. године.

Против наведене пресуде другостепеног суда, ревизију је благовремено изјавила тужена, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 399. ЗПП и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Неосновано је указивање ревидента на апсолутно битну повреду из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП, јер је побијана пресуда са јасним и непротивречним разлозима о одлучним чињеницама.

Неосновано је и указивање ревидента на релативно битну повреду из члана 361. став 1. у вези члана 317. ЗПП а што није санкционисано од стране другостепеног суда, уз разлоге да је постојала обавеза саслушања законског заступника туженог на рочишту 18.11.2005. године, који доказ није спроведен, те уз истицање обавезе одлагања истог рочишта на предлог туженог, због отказивања пуномоћја од страна адвоката. У овом делу Врховни суд у потпуности прихвата став и образложење побијане пресуде, да су били испуњени услови из одредбе члана 9. став 3. ЗПП, која прописује обавезу суда да спречи сваку злоупотребу права која имају странке у поступку, у конкретном случају тужени.

Правилно је примењено и материјално право.

У предметном случају постоје три учесника у спорној ситуацији – тужиља, тужени и Стамбена задруга "ЂЂ". Према коначном стању, туженом је пренета у својину и државину породична стамбена зграда тужиље у ВВ у Улици ГГ бр. гг, чиме је тужиља испунила све своје обавезе преузете уговорима и анексом уговора како са туженим, тако и са стамбеном задругом „ЂЂ“. Пошто ни тужени, ни Стамбена задруга „ЂЂ“ нису извршили своје уговорне обавезе према тужиљи, она се 08.02.1999. године самоиницијативно уселила у изграђени двособни стан у ВВ у Улици ГГ бр. гг, на другом спрату, а који је стан из предмета овога спора, те који јој по коначним уговорима и припада. Међутим, тужени јој није доставио оригиналну исправу са клаузулом интабуланди за стан из предмета овога спора, нити јој је пренео у својину и државину локал бр. 1 у истој згради што је такође његова уговорна обавеза.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, побијаном пресудом је правилно усвојен тужбени захтев и тужени обавезан да тужиљи преда у државину локал бр. вв у површини од 12 м2 из предмета овога спора, као и исправу подобну за пренос права својине на истом локалу, као и на двособном стану из предмета овога спора са имена туженог на име тужиље, док ће у противном пресуда заменити ту исправу.

Полазећи од изложеног, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 405. ЗПП.

Председник већа – судија

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

дц