.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12762/2023
31.05.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Мирјане Андријашевић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Марко Срећковић из ..., против тужених Јавно стамбено предузеће „Крагујевац“ и Града Крагујевца, које заступа Градско јавно правнобранилаштво града Крагујевца, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 952/22 од 22.12.2022. године, у седници одржаној 31.05.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 952/22 од 22.12.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 952/22 од 22.12.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом на основу признања Основног суда у Крагујевцу П 11606/20 од 25.04.2021. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и обавезани тужени да тужиљи солидарно исплате на име накнаде штете по основу назаконите наплате накнаде за вођење матичне евиденције 1.617,00 динара, са законском затезном каматом на сваки појединачни износ од по 49,00 динара почев од доспелости сваког појединог износа до исплате, а за период од октобра 2017. године закључно са јуном 2020. године. Ставом другим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 952/22 од 22.12.2022. године, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу другом изреке првостепене пресуде на основу признања, тако што је обавезана тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара.
Против правноснажног другостепеног решења тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, предлажући да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. став 1. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11,...18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.
Ревизија је изузетно дозвољена, сагласно одредби члана 404. став 1. ЗПП, због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се разморе правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Наиме, ревизијом се побија одлука која не чини главни захтев, јер је њоме одлучено о трошковима поступка, чији се обрачун врши у свакој парници појединачно, применом одредби Закона о парничном поступку, Адвокатске тарифе и Таксене тарифе, према успеху у спору, узимајући у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. Будући да се оспорава споредна одлука о процесном питању конкретног спора, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке применом члана 404. став 2. ЗПП.
Ревизија није дозвољена ни у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ЗПП.
Одредбом члана 28. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, састава суда, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2).
Имајући у виду да је у конкретном случају ревизија изјављена против другостепене одлуке о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу странака, које не представља главно потраживање, то ревизија није дозвољена, па је Врховни суд применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
