Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужене ВВ и ГГ, су благовремено изјавиле ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013 - УС, 74/2013 - УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту: ЗПП) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/ 11 ... 55/14) Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП. Предмет тражене правне заштите је утврђење да тужени немају право службености пролаза – пута преко тужиочеве кат. парцеле ... КО ... за пролаз путничким возилом, пољопривредним машинама и пешице у ширини од око 4 м било којим правцем за долазак на своје кат. парцеле (ближе наведене у изреци нижестепених одлука). Другостепени суд је према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донео одлуку у складу са начелом рестрикције у погледу начина вршења права стварне службености изражене у члану 50. став 1. Закона о основама својинско-првних односа којим је прописано да се стварна службеност врши на начин којим се најмање оптетећу послужно добро, као и примени овог начела уд судској пракси уз испуњен услов а тужени имају могућност доласка до својих катастарских парцела на други начин (налаз вештака геодетске и вештака саобраћајне струке) и члана 51. Закона о основама својинско-правних односа јер тужени (ревиденти) нису доказали да имају службеност права пролаза наведеном катастарском парцелом тужиоца заснованим на име један од начина прописаних законском одредбом, па ни правним послом (уговор о сагласности у вези пута закључен између тужиоца и између осталог лица од којег је трећетужена стекла право својине на својој кат. парцели ... КО ... није прихваћен као основ стицања права службености пролаза у корист трећетужене због неодређености земљишта наведеног у том уговору), нити одржајем јер нису испуњени услови из члана 54. истог закона у трајања службености пролаза за време од 20 година и да се власник послужног добра томе није противио, посебно имајући у виду да је трећетужена своју катастарску парцелу стекла уговором о купони непокретности од 02.08.2006. године, куповином од ДД (који је учествовао у закључењу уговора о сагласности пута од 07.10.2014. године), док је тужба у овој правној ствари поднета 16.05.2018. године. Имајући ово у виду, те да се у конкретном случају ради о парници ради утврђења непостојања службености, у којој одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, као и да ревидент не прилаже различите судске одлуке у којима је другачије одлучено у истој или сличној чињенично - правној ситуацији, на основу чега овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противведност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета 16.05.2018. године, вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија друго и трећетужених није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић