Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Јелице Бојанић Керкез и Радославе Мађаров, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Гордијана Анђелић Бинић, адвокат из ..., против противника предлагача „Коридори Србије“ ДОО Београд, чији је пуномоћник Драгана Николић Јовановић, адвокат из ..., ради одређивање накнаде за експроприсану непокретност, одлучујући о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Крушевцу Гж 234/23 од 09.02.2023. године, у седници одржаној 22.08.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Крушевцу Гж 234/23 од 09.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија противника предлагача изјављена против решења Вишег суда у Крушевцу Гж 234/23 од 09.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Крушевцу Р1 225/21 од 14.10.2022. године, ставом првим изреке, утврђена је накнада за изузето грађевинско земљиште уписно у лист непокретности број .. КО ... и то кп. бр. .. у површини од 38 а 61 м2 у износу од 4.092.660,00 динара. Ставом другим изреке, обавезан је противник предлагача да ранијем власнику АА у уделу од 1/1 на име накнаде за предметну парцелу, ближе описану у ставу првом изреке решења исплати укупан износ од 4.092.660,00 динара са законском затезном каматом почев од 14.10.2022. године, као дана пресуђења до наплате. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован предлог предлагача да се на износ накнаде из става првог изреке решења плати законска затезна камата од 04.05.2022. године до 14.10.2022. године. Ставом четвртим изреке, обавезан је противник предлагача да прелагачу на име накнаде трошкова ванпарничног поступка исплати 521.250,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности одлуке до исплате.

Решењем Вишег суда у Крушевцу Гж 234/23 од 09.02.2023. године, одбијена је, као неосновна, жалба противника предлагача и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену противник предлагача је благовремено изјавио ревизију из свих разлога предвиђених чланом 407. ЗПП, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Предлагач је поднео одговор на ревизију.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији противника предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП, Врховни суд налази да не постоје разлози за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Предмет тражене правне заштите је накнада предлагачу за експроприсану непокретност којој је планским документом промењена намена из пољопривредног у грађевинско земљиште пре доношења решења о експропријацији. Побијана одлука нижестепених судова заснована је на примени одредбе члана 88. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 72/09 ... 31/19), тако што је предлагачу накнада одређена на основу тржишне вредности предметне непокретности, као грађевинског земљишта и не одступа од правног схватања одређивању висине накнаде за грађевинско земљиште израженог у одлукама Врховног суда, по којима пореска управа врши само процену тржишне вредности непокретности, што представља најнижи износ накнаде за експроприсану непокретност а не одређује њену тржишну цену. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке овог суда и нижестепених судова јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, будући да правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, битна повреда одредаба парничног поступка, на коју ревизија указује, није разлог за посебну ревизију, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. Закона о парничном поступку. Осим тога, наводима ревизије оспорава се утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено по члану 407. став 2. Закона о парничном поступку. Имајући у виду наведено, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу чланова 27. став 2. и 30. став 2. ЗВП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 27. став 2. ЗВП, у поступку у ком се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим законом или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Предлог ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност поднет је 10.07.2019. године. Вредност предмета спора је 4.092.660,00 динара.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у коме се одлучује о имовинско – правним стварима, у ком вредност предмета поступка, у побијаном делу, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења предлога, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП у вези одредбе члана 30. став 2. ЗВП.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић