.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 13788/2023
31.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Зорана Хаџића, Марије Терзић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Славица Јовановић из ..., против тужене Општине Тутин, коју заступа Општински правобранилац и умешача на страни тужене ББ из ... чији је пуномоћник Живорад Лекић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији умешача на страни тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3135/21 од 09.12.2021. године, у седници одржаној 31.10.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији умешача на страни тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3135/21 од 09.12.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија умешача на страни тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3135/21 од 09.12.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину П 78/20 од 18.10.2021. године, ставом првим изреке, утврђено је према туженој да је тужилац, по основу уговора о давању градског грађевинског земљишта на коришћење 24-I/05 од 29.08.2005. године, има право трајног коришћења непокретности означене у катастру као кп .. у површини од 4,97 ари и кп .. у површини од 6,34 ари што чини укупну површину од 11.31 ари, уписани у лн .. КО ..., па је обавезана тужена да му ово право призна и дозволи промену поседовног стања код службе за катастар непокретности у Тутину. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 166.174,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3135/21 од 09.12.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе умешача на страни тужене ББ и тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев умешача за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизију је изјавио умешач на страни тужене, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Предмет тужбеног захтева у овом спору је утврђења права трајног коришћења градског грађевинског земљишта, по основу уговора о давању градског грађевинског земљишта на коришћење бр. 24-I/05 од 29.08.2005. године. Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11,...,10/23), јер се ради о парници ради утврђења у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена релевантног материјалног права, зависе од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Из наведених разлога Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења поднета је 14.01.2020. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 1.757.316,00 динара.
С обзиром на то да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија недозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
