Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 14006/2022
06.10.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Бранка Станића, чланова већа, у предмету предлагача АА из ..., ради убрзања поступка у предмету Првог основног суда у Београду П 15038/2017, у седници одржаној 06.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача изјављена против решење Првог основног суда у Београду П 10/22 од 07.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

АА из ... је Првом основном суду у Београду поднео приговор ради убрзања поступка и утврђења да је подносиоцу повређено право на суђење у разумном року у предмету тог суда под пословним бројем П 15038/17.

Приговор подносиоца одбачен је без испитног поступка решењем Првог основног суда у Београду П 10/22 од 07.03.2022. године јер је предмет прослеђен Апелационом суду у Београду на одлучивање по жалби дана 03.02.2022. године.

Против наведеног првостепеног решења предлагач је лично изјавио ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тач. 2. и 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, према одредби члана 7. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/2015), у поступку одлучивања о приговору усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Законом о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“ бр. 46/95... 106/15) чланом 27. став 2. прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а чланом 410. став 2. тач. 2. и 5. истог закона прописано је да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат и ако је ревизија изјављена против пресуде против које се по закону не може поднети.

Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о имовинскоправном спору већ о поступку за убрзање и утврђење повреде права на суђење у разумном року, да је ревизија изјављена против решења првостепеног суда а да је исту изјавио предлагач лично а не преко пуномоћника адвоката, то ревизија није дозвољена. На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тач. 2. и 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.