Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1403/06
05.07.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Слијепчевића, председника већа, Слободана Спасића, Љиљане Ивковић – Јовановић, Надежде Радевић и Снежане Андрејевић, чланова већа, у парници тужиоца Друштвено предузеће "АА" производња, прерада, промет, експорт-импорт из Београда, кога заступа пуномоћник АБ, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради дуга, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж. 2536/05 од 23.2.2006. године, у седници већа одржаној 5.7.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Шапцу Гж. 2536/05 од 23.2.2006. године и пресуда Општинског суда у Лозници П. 2602/04 од 14.10.2005. године, па се предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Шапцу Гж. 2536/05 од 23.2.2006. године потврђена је пресуда Општинског суда у Лозници П. 2602/04 од 14.10.2005. године, којом је обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 1.512.389,12 динара са законском затезном каматом почев од 21.3.2005. године до коначне исплате, и да му надокнади трошкове парничног поступка у износу од 4.800,00 динара.

Тужени побија овакву пресуду другостепеног суда благовременом и дозвољеном ревизијом. Ревизију изјављује због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац у одговору на ревизију спори основаност свих ревизијских разлога.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у границама разлога прописаних одредбом члана 399. ЗПП ("Службени гласник РС" бр. 125/04) и установио да је ревизија туженог основана.

Из утврђеног чињеничног стања се види да је тужиоцу досуђена закупнина за неизмирене месечне оброке у периоду од 1.6.2003. до 20.5.2004. године. По том основу тужени је обавезан да плати тужиоцу укупно 1.512.389,12 динара. Досуђени износ обухвата цену закупа валоризовану стопом раста цена на мало и обрачунату камату од доспећа сваке појединачне рате до 20.3.2005. године. Наведени дуг је утврђен на основу налаза и мишљења судског вештака од 20.3.2005. године. Сагласно том налазу тужилац је извршио преиначење тужбеног захтева поставивши исти на износ од 1.512.389,12 динара.

На темељу тих чињеница усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу исплати 1.512.389,12 динара са законском затезном каматом од 20.3.2005. године.

Међутим, оваква одлука нижестепених судова је заснована на погрешној примени материјалног права. То је последица погрешне примене одредбе члана 279. став 3. Закона о облигационим односима. Ово из разлога што се тужбом тражи уплата неизмирених месечних оброка цене закупа. Код чињенице да је плаћање закупнине уговорено кроз исплату месечних оброка произилази да је предмет овог потраживања наплата повремених новчаних давања. Зато се сходно цитираној одредби на утужени износ тих дуговања могла обрачунати затезна законска камата само од датума утужења. У конкретном случају није тако поступљено, већ је тужениково дуговање увећано и за износ затезне камате обрачунате за период пре утужења. Осим тога, због погрешне примене материјалног права досуђени износ је збирно опредељен. Зато се не може утврдити номинални износ доспеле закупнине до утужења и након тога, као и појединачни износи обрачунате камате на та дуговања.

На постојање ових пропуста указано је и у ревизији туженог. Зато је и на темељу одредбе члана 406. став 1. у вези члана 491. став 4. ЗПП одлучено као у изреци.

У поновљеном поступку отклониће се пропусти на које је указано овим решењем. То подразумева одлуку првостепеног суда да сагласно уговору парничних странака утврди номинални износ закупнине доспеле до утужења 22.7.2004. године. На тако утврђен износ дуга тужиоцу ће се досудити и законска затезна камата почев од утужења до коначне исплате.

Председник већа – судија

Драгиша Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

СМ