Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.

Тужени је поднео одговор на ревизију, са предлогом да се ревизија одбије као неоснована и тужилац обавеже на накнаду трошкова поступка поводом тог правног лека.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да тужиочева ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијом се посебно не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка због којих се, под условима из члна 407. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП, овај правни лек може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, парцела .. КО ... укупне површине 146 ха 56 ари и 61 м2 уписана је као јавна својина тужиоца. Право јавне својине тужиоца уписано је током 2013. године, на основу пројекта парцелације. Северозападни део те парцеле у површини од 4 ха 31 а и 72 м2 користио је тужени од 2001. године или 2002. године, и на том делу изградио је и поставио 14 објеката који су уклоњени 01.09.2015. године. Тужени је за то време изводио разне грађевинске радове за потребе ВП 3472 Ниш и ЈП „Аеродром Ниш“. Спорна парцела налази се у заштићеној зони аеродрома „Константин Велики“ у Нишу и војног аеродрома, тако да ни део који је тужени користио не би могао бити издаван у закуп, јер би се угрозила организација и безбедност лета војних и цивилних ваздухоплова.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио тужбени захтев којм је тужилац тражио наплату новчаног потраживања по правилима о стицању без основа, насталог у периоду од 23.10.2010. године до 31.08.2015. године, у висини закупнине за 1 м2 земљишта. По становишту тог суда, тужени део спорне парцеле није користио без правног основа, већ на основу уговора о извођењу грађевинских радова на доградњи маневарских површина аеродрома оштећених бомбардовањем, закљученим са тужиоцем, а изводио је и одређене грађевинске радове због којих је по природи ствари морао користити земљиште. Осим тога, по налажењу првостепеног суда, тужилац нема активну легитимацију за новчано потраживање настало пре стицања права јавне својине, нити би део парцеле који је тужени користио, због близине аеродромског комплекса, могао издавати у закуп.

Другостепени суд је одбио жалбу тужиоца, оценивши неоснованим његове наводе да тужени није имао основ за коришћење дела предметне парцеле јер није закључио уговор о закупу, а одлуке ранијег власника парцеле којима је туженом дата сагласност за њену употребу датирају из 2003. и 2004. године.

По налажењу тог суда, у овом случају нема места примени члана 219. Закона о облигационим односима, јер изведени докази – акти војних органа и одлуке координационог тела за реализацију програма реконструкције аеродрома у Нишу, доказују правни основ поседа туженог, и ако он није имао закључен било какав уговор за коришћење дела спорне парцеле. Из тог разлога, имајући у виду и чињеницу да парцела не може бити у промету нити издавана у закуп, тужилац неосновано потражује новачну накнаду коју не би могао остварити убирањем закупнине.

Изложено правно становиште другостепеног суда прихвата и ревизијски суд. Наводима ревизије понављају се наводи изнети у жалби које је другостепени суд ценио на правилан начин, због чега неће бити посебно цењени у ревизијском поступку нити образлагани, у смислу члана 414. став 2. ЗПП.

Из тог разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног касационог суда, нису били нужни. Због тога је захтев туженог за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић