.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14225/2022
04.10.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драган Репић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Милош Мијић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 880/2022 од 02.06.2022. године, у седници одржаној 04.10.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 880/2022 од 02.06.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављенa против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 880/2022 од 02.06.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лозници П 1507/21 од 28.02.2022. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име дуга исплати укупно 44.990,00 динара са законском затезном каматом од 28.02.2022. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 114.700,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је део тужбеног захтева којим је тражено да се законска затезна камата за главни дуг рачуна од 07.02.2020. године до исплате.
Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 880/2022 од 02.06.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.
Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11,...,10/23), јер се ради о парници ради дуга (по основу пружених, а неплаћених угоститељских услуга), у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависе од утврђеног чињеничног стања сваког конкретног случаја, а нижестепени судови су у овој правној ствари одлуку о основаности тужбеног захтева засновали на примени одговарајућих одредаба материјалног права, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужбу ради исплате дуга поднета је 16.10.2017. године. Висина новчаног потраживања које је предмет тужбеног захтева је 44.900,00 динара.
Имајући у виду да се ради се о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је побијана другостепена одлука донета у спору мале вредности, па ревизија није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
