.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 14878/2022
08.12.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник Мирослав Лазаревић, адвокат из ..., против туженог града Београда, Секретаријата за саобраћај, Дирекције за путеве Београд, кога заступа Градски правобранилац града Београда, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1138/22 од 16.03.2022. године, у седници одржаној 08.12.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1138/22 од 16.03.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 13943/17 од 21.03.2019. године, исправљене решењима истог суда од 03.09.2019. године и 25.08.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца и обавезан тужени да на име накнаде због трајног заузећа катастарске парцеле бр. .. К.О. ..., површине 227 м2, исплати укупан износ од 6.129.000,00 динара и то: тужиљи АА 612.900,00 динара, тужиоцу ББ 612.900,00 динара, тужиљи ВВ 612.900,00 динара, тужиоцу ГГ 3.677.400,00 динара и тужиоцу ДД 612.900,00 динара, све са законском затезном каматом од 13.12.2018. године до исплате, као и да им накнади трошкове поступка у укупном износу од 752.090,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Апелационог суда у Београду је пресудом Гж 1138/22 од 16.03.2022. године, ставом првим изреке, одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду, исправљену решењима истог суда од 03.09.2019. године и 25.08.2021. године, у делу којим је тужени обавезан да на име накнаде штете због трајног заузећа к.п. бр. .. К.О. ..., површине 227 м2, тужиоцима АА, ББ, ВВ и ГГ исплати по 612.900,00 динара и тужиоцу ДД исплати 3.677.400,00 динара, све са законском затезном каматом од 13.12.2018. године до исплате. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима спора, тако што се обавезује тужени да тужиоцима солидарно исплати 694.300,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном постуку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници, поднета је 20.09.2017. године. Вредност предмета спора цени се у односу на сваког од тужилаца појединачно, с обзиром да они нису јединствени и нужни супарничари, у смислу члана 210. ЗПП. Тако у односу на тужиоца ГГ. Вредност предмета спора је 3.677.400,00 динара, а вредност предмета спора у односу на остале тужиоце је 612.900,00 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде у односу на сваког тужиоца појединачно не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд оценио да је ревизија туженог изјављена против другостепене пресуде недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
