Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Mиломира Николића, председника већа, Слађане Накић Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници тужиља О.П. и В.П., обе из К., чији је заједнички пуномоћник Б.Н., адвокат из З., Б., против туженог Р.В. из Б., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 1827/15 од 02.04.2015. године, на седници одржаној 29.06.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиља, изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж 1827/15 од 02.04.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Други основни суд у Београду, решењем П 12382/10 од 03.03.2015. године, одбацио је као неблаговремен предлог тужиља за понављање поступка.

Виши суд у Београду, решењем Гж 1827/15 од 02.04.2015. године, одбио је као неосновану жалбу тужиља и потврдио решење Другог основног суда у Београду П 12382/10 од 03.03.2015. године.

Против решења другостепеног суда којим је правноснажно одлучено о предлогу за понављање поступка, тужиље су благовремено изјавиле ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијано решење на основу члана 399. а у вези члана 412. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, број 125/04, 111/09, 36/11 и 53/13-УС), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11, 49/13- УС, 74/13-УС и 55/14), па је утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, на основу одредбе члана 399. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, Други општински суд у Београду, правноснажном пресудом П 6123/07 од 04.11.2009. године, одбио је тужбени захтев, којим је правни претходник тужиља сада пок. В.П.Ђ., тражила да се утврди да је ништав уговор о доживотном издржавању закључен између Н.Ђ. као примаоца издржавања и Р.В., као даваоца издржавања, оверен у предмету Другог општинског суда у Београду Р 493/05, дана 27.09.2005. године. Истом пресудом, одбијен је евентуални тужбени захтев, којим је тражено да се поништи исти уговор. Апелациони суд у Београду, пресудом Гж 14844/10 од 16.12.2011. године, одбио је као неосновану жалбу тужиља и потврдио пресуду Другог општинског суда у Београду П 6123/07 од 04.11.2009. године. Дана 22.10.2014. године, тужиље као правни следбеници сада пок. В.П.-Ђ., поднеле су предлог за понављање поступка, из разлога прописаних одредбом члана 426. (422) став 1. тачка 9. Закона о парничном поступку, наводећи да је њиховом пуномоћнику 04.09.2014. године дозвољено копирање списа предмета Другог основног суда у Београду Р 344/05 и Р 493/05, из којих се дошло до сазнања о новим чињеницама, да је њихов пуномоћник прибавио медицинску документацију, здравствени картон и историју болести са отпусном листом за Н.Ђ., када је он последњи пут примљен у болницу, из које су такође утврђени нови подаци. Тужиље су навеле да су дошле до података да је њихова мајка редовно слала новац на име издржавања сада пок. Н.Ђ.. У прилог предлога за понављање поступка су приложиле доказе о извршеном увиду у списе предмета Р 344/05 и Р 493/05, потврду Београд Трансфер центра од 11.05.2010. године, историју болести Н.Ђ. са отпусном листом од 12.05.2007. године и здравствени картон Н.Ђ..

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, по оцени овога суда, правилан је закључак нижестепених судова да је предлог за понављање поступка неблаговремен, с обзиром на то да је поступак пред нижестепеним судовима окончан правноснажношћу пресуде 16.12.2011. године, док је предлог за понављање поступка поднет 22.10.2014. године, да је у конкретном случају протекао рок од 30 дана из члана 424. став 1. тачка 6. ЗПП, а имајући у виду да је утврђено да су доказна средства на које се странке позивају у предлогу за понављање поступка могле изнети пре правноснажности пресуде.

При томе, није неопходно даље детаљно образлагати одлуку којом се ревизија одбија као неоснована, већ се тужиље упућује на образложење побијаног решења, да се непотребно не би понављало, у смислу одредбе члана 405. став 2. а у вези одредбе члана 412. став 5. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 405. став 1. а у вези одредбе члана 412. став 5. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.