Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Милован Арсић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Крагујевцу, ради утврђења права својине, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2610/20 од 14.12.2020. године, у седници одржаној 08.12.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремена ревизија (са предлогом за враћање у пређашње стање) тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2610/20 од 14.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину П 108/20 од 15.07.2020. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да тужиљи призна право својине на делу кп. бр. .. К.О. ... и на породичној стамбеној згради у мерама и границама ближе описаним у изреци, те да је тужена дужна трпети да се тужиља по основу те пресуде упише као власник код РГЗ-СКН у Параћину. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена тужба тужиље у делу којим је тражено да суд пресудом утврди да тужена Република Србија нема право државне својине на кп. бр. .. на мзв „ББ“ пашњак 6. класе, ближе описано у изреци. Ставом трећим изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 102.800,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2610/20 од 14.12.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у делу става првог изреке, којим је усвојен тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да тужиљи призна право својине на делу кп. бр. .. К.О. ... и на породичној стамбеној згради у мерама и границама ближе означеним у том делу изреке и да је тужена дужна трпети да се тужиља упише као власник наведене непокретности код РГЗ-СКН у Параћину. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке и у ставу трећем изреке, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да се обавеже тужена да јој призна право својине на делу кп. бр. .. К.О. ... у мерама и границама ближе означеним у том делу изреке, као и да тужена трпи да се тужиља упише као власник наведене површине дела непокретности код РГЗ-СКН у Параћину и обавезана тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 51.400,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је преко пуномоћника изјавила ревизију с позивом на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 410. став 1. у вези члана 403. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 18/20) и нашао да је ревизија тужиље неблаговремена.

Према члану 403. став 1. ЗПП, против правноснажне пресуде донете у другом степену, странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања преписа пресуде. Чланом 410. став 1. ЗПП прописано је да ће неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбацити решењем првостепени суд, а чланом 413. ЗПП да ће неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбацити Врховни касациони суд решењем ако то није учинио првостепени суд.

Из доставнице у списима утврђено је да је побијену другостепену пресуду пуномоћник тужиље примио 14.01.2021. године, тако да је последњи дан рока за изјављивање ревизије истицао 15.02.2021. године (радни дан - понедељак). Тужиља је преко свог пуномоћника ревизију изјавила дана 11.07.2022. године, дакле након истека рока од 30 дана од дана достављања преписа пресуде због чега је ревизија тужиље неблаговремена.

Осим тога, ревизија тужиље садржи предлог за враћање у пређашње стање истичући да је Уставни суд решењем Уж 1051/2021 од 14.06.2022. године одбацио уставну жалбу изјављену против другостепене одлуке, јер је тужиља имала право да изјави ревизију на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП због преиначења првостепене пресуде на њену штету, услед чега сматра да подношењем уставне жалбе рок за изјављивање ревизије није почео да тече, па је преложено да се исти усвоји и ревизија сматра благовременом и дозвољеном.

Према члану 111 ЗПП, враћање у пређашње стање није дозвољено ако је пропуштен рок од осам дана, рачунајући од дана кад је престао разлог који је проузроковао пропуштање или ако је странка тек касније сазнала за пропуштање од дана кад је за то сазнала, а после протека 60 дана од дана пропуштања не може да се тражи враћање у пређашње стање (члан 110. став 2. и 3. ЗПП).

Како је након истека рока од 30 дана од достављања другостепене одлуке (од 16.02.2021. године) до дана изјављивања ревизије (11.07.2022. године) протекао рок од 60 дана, то је предлог за враћање у пређашње стање садржан у ревизији недозвољен. При том Врховни касациони суд је имао у виду да је ревизија правно средство предвиђено за заштиту права странака у складу са правилима парничног поступка пред редовним судом, а да је уставна жалба посебно правно средство за заштиту Уставом РС зајемчених права и слобода која се подноси Уставном суду, а који у складу са одредбама Закона о Уставном суду цени претпоставке за вођење тог поступка и одлучивање, као и конкрентом случају. Стога, по наведеним правилима процесног и материјалног права нема основа да због подношења уставне жалбе, рок за изјављивање ревизије не тече од дана достављања другостепене одлуке у парничном поступку, нити у конкретном случају решење Уставног суда Уж 1051/2021 од 14.06.2022. године евентуално у том правцу садржи упућујући налог.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић