Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешене примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучи као о посебној ревизији применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужена је поднела одговор на ревизију тужиоца, захтевајући накнаду трошкова за његов састав.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене одлуке која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиоца за новчано обештећење (неимовинску штету) због повреде права на суђење у разумном року. О овом праву тужиоца судови су одлучили применом члана 22. Закона о заштити права на суђење у разумнопм року, у складу са правним становиштем израженим кроз одлуке раније Врховног касационог суда и сада Врховног суда да се ова врста штете може досудити само ако је претходно усвојен приговор странке и утврђена повреда права на суђење у разумном року, што у конкретном није случај јер решењем Вишег суда у Београду Ржг 98/23 од 12.04.2023. године није утврђена повреда овог права тужиоца, чији је приговор одбијен.

Из наведених разлога, Врховни суд сматра да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења материјалног права, разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, а нема ни потребе за уједначавањем судске праксе будући да тужилац није доставио, нити се позвао на одлуке из којих би произилазио закључак о другачијем одлучивању судова у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији.

Како нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, Врховни суд је применом одредбе из става 2. истог члана одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде неимовинске штете у овој правној ствари поднета је 25.09.2023. године и вредност предмета спора је 600 евра.

Чланом 27. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/15) прописано је да се, независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак (став 1) и да ревизија није дозвољена (став 3).

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о поступку по тужби за новчано обештећење у коме ревизија није дозвољена према одредби члана 27. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року, те да се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе и да се ради о спору мале вредности у смислу члана 468. став 1. ЗПП, то је сходно члану 479. став 6. ЗПП Врховни суд нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу наведеног, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Како трошкови одговора на ревизију нису били потребни туженој за вођење ове парнице, Врховни суд је применом члана 154. став 1. у вези са чланом 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Указује се другостепеном суду да по повратку списа изврши исправку своје пресуде у ставу првом изреке на основу члана 362. ЗПП, јер је у писаном отправку пресуде овог суда грешком написано да се одбија као неоснована жалба тужене, уместо жалба тужиоца.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић