Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1538/07
10.04.2008. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Слађане Накић-Момировић, Соње Бркић, Споменке Зарић и Јованке Кажић, чланова већа, у парници тужиље АА чији је пуномоћник АБ адвокат, против тужених ББ и ВВ чији је пуномоћник БА адвокат, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж.бр.2129/06 од 20.3.2007. године, у седници одржаној 10.4.2008. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж.бр.2129/06 од 20.3.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Зрењанину П.бр.2288/05 од 27.9.2006. године, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавежу тужени да јој исплате износ од 1.950.000,00 динара са законском затезном каматом од 28.10.2005. године па до исплате. Тужиља је обавезана да на име парничних трошкова исплати туженима износ од 148.365,00 динара.

Одлучујући о жалби тужиље Окружни суд у Зрењанину је пресудом Гж.бр.2129/06 од 20.3.2007. године, одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против наведене другостепене пресуде тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 399. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9.ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде се ревизијом не указује.

Током поступка је утврђено да су странке рођене сестре те да је њихова мајка умрла 19__. године а отац 20__. године. Заједнички надгробни споменик за оба родитеља подигнут је 19__. године. Тужиља је живела и радила у УУ а у дом код оца се вратила 19__. године те је с њим водила заједничко домаћинство. Обоје су остваривали примања а отац је био власник куће, примао пензију и закупнину од подстанара. Био је покретан и виталан. Са ћеркама је био у добрим односима и редовно их посећивао. Тужиља је такође имала примања и обављала је уобичајене послове у домаћинству, кување, пеглање и сл. Уговор о доживотном издржавању отац није закључио. Такође је утврђено да је подизање надгробног споменика финансирао отац странака те да је споменик подигнут 19__. године, пре тужиљиног повратка из УУ а тужба ради накнаде трошкова подизања надгробног споменика уследила је __.2005. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су закључили да је неоснован захтев за исплату накнаде за издржавање као и накнаде на име изградње надгробног споменика.

Неосновано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права због тога што је само тужиља бринула и помагала оца 17 година.

Наиме, током поступка је утврђено да је отац странака био покретан и виталан, да му посебна нега није била потребна, те да је имао своју пензију, решено стамбено питање, а као власник куће имао је и приход од подстанара. Стога није било реалне потребе да га неко издржава сходно члану 156. Породичног закона. То што је тужиља живела у истој кући са оцем и водила са њим заједничко домаћинство представља њен избор а не потребу њеног оца за посебном бригом или издржавањем те не би представљао основ за досуђивање накнаде сходно члану 165. Породичног закона. Ово стога, што нега и брига о родитељу, као члану домаћинства коме није потребно издржавање представља моралну дужност детета за коју тужиља не може остварити новчану накнаду на терет других наследника сходно члану 213. ЗОО.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 405. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

сд