Рев 1567/2022 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1567/2022
12.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Катарине Манојловић Андрић и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиоца „Пољоаграр“ доо Војка из Војке, кога заступа Оља Рађеновић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Рудин Лагунџић, адвокат из ..., ради сметања поседа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1379/21 од 27.10.2021. године, у седници већа одржаној дана 12.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1379/21 од 27.10.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1379/21 од 27.10.2021. године.

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосновани захтеви тужиоца и туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Старој Пазови П 199/21 од 08.07.2021. године, првим ставом изреке, утврђено је да је тужени одузео тужиоцу државину коју је као мирну, фактичку и искључиву имао на непокретности – пољопривредном земљишту, парцели број ... – њива 4. класе површине 89 ари 69м2 уписаној у лист непоретности број .. КО ..., на тај начин што је непознатог дана у периоду од 10. арпила до 15. априла 2020. године усевом соје пресејао усев кукуруза. Другим ставом изреке наложено је туженом да успостави пређашње стање, постојеће пре извршеног сметања државине одузимањем тужиочевог поседа на непокретности описаној у првом ставу изреке. Трећим ставом изреке обавезан је тужени да се уздржи од будућег истог или сличног узнемиравања тужиоца у мирној државини непокретности описаној у првом ставу изреке и да се уздржи од сваке радње којом би тужиоцу сметао мирно коришћење описане непокретности. Четвртим ставом изреке одређена је привремена мера којом је туженом наложено да одмах по пријему тог решења тужиоцу врати посед непокретности означене у првом ставу изреке и одређено да ће привремена мера трајати до правоснажног окончања ове парнице. Петим ставом изреке обавезан је тужени да на име трошкова парничног поступка тужиоцу исплати износ од 179.300,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. 

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1379/21 од 27.10.2021. године, првим ставом изреке, делимично је усвојена жалба туженог, па је пресуда Основног суда у Старој Пазови П 199/21 од 08.07.2021. године преиначена у погледу одлуке о трошковима парничног поступка тако што је тужени обавезан да тужиоцу исте накнади у износу од 171.050,00 динара са законском затезном каматом од извршности решења до исплате, док је у преосталом делу (у ставовима 1, 2, 3. и 4. изреке) побијано решење потврђено. Другим ставом изреке одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правоснажне другостепене одлуке тужени је сходно члану 404. ЗПП благовремено изјавио ревизију са предлогом да се иста размотри као изузетно дозвољена.

Тужилац је доставио одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), оценио да нема услова за разматрање туженикове ревизије као изузетно дозвољене.

Чланом 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Како су цитираном законском одредбом изричито прописани додатни, посебни услови под којима се ревизија изузетно може дозволити и онда када није дозвољена применом члана 403. ЗПП, истицање погрешне примене материјалног права је законски разлог за разматрање тог ванредног правног лека само уколико због погрешне примене материјалног права постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Према оцени Врховног касационог суда у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за разматрање ревизије као изузетно дозвољене, јер неаргументовано указивање на битне повреде одредаба парничног поступка и разрешење чињеничног питања, нису законом прописани разлози на основу којих би се могло дозволити разматрање ревизије применом члана 404. став 1. ЗПП. Осим тога, уз ревизију нису достављене правоснажне судске одлуке којима би у идентичној или сличној чињеничној правној ситуацији била донета другачија одлука, која би указивала на различиту праксу нижестепених судова.

На основу изложеног, одлучено је као у првом ставу изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 452. став 5. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 410. став 2. тачка 5. ЗПП, прописано је да је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које се по закону не може поднети (члан 403. став 1. и 3. ) осим из члана 404. овог закона.

Чланом 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

На основу цитираних законских одредби, Врховни касациони суд је оценио да у спору због сметања поседа ревизија није дозвољена, сагласно чему је применом члана 413. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

У складу са одлукама садржаним у првом и другом ставу изреке, сходно члану 165. став 1. ЗПП одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка. док је захтев тужиоца за накнаду трошка сачињавања одговора на ревизију одбијен применом одредбе члана 154. ЗПП, јер се не ради о потребном издатку.

Председник већа-судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић