По оцени Врховног суда, у конкретном случају је потребно уједначавање судске праксе у погледу примене Закона о енергетици („Службени гласник РС“ бр. 145/2014... 40/2021) пошто побијана одлука одступа од става у погледу примене одредби тог закона.

Одлучујући о ревизији на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник породичне куће која се налази у улици ... број .../... и који објекат је био прикључен на електродистрибутивну мрежу преко бројила ... ЕД ... . Приликом контроле мерног места, радници туженог су, сматрајући да је тужилац самовласно прикључен на дистрибутивну мрежу, 13.07.2017. године искључили бројило, а 16.10.2017. године исто демонтирали и однели. Правноснажном пресудом Основног суда у Нишу П 3825/2018 од 22.04.2019. године одбијен је тужбени захтев тужиоца Оператора Дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција доо Београд да се обавеже тужени АА да тужиоцу на име стицања без основа због неовлашћеног коришћења електричне енергије исплати 128.613,48 динара са припадајућом законском затезном каматом.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев налазећи да у конкретном случају суд није надлежан за одлучивање о постављеном тужбеном захтеву за наставак испоруке електричне енергије у објекту тужиоца, имајући у виду да је објекат који тужилац користи искључен са дистрибутивног сиситема, а тужилац није поступио сходно члану 140. ст. 1. и 2. и члана 142. став 1. Закона о енергетици који прописује да се одобрење за прикључење објекта издаје решење у управном поступку на захтев правног или физичког лица чији се објекат прикључује.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су погрешно применили материјално право, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено. Наиме, нижестепени судови полазе од погрешног тумачења одредби члана 140. став 1. и члана 142. став 1. Закона о енергетици.

Наиме, ова фактичка ситуација не може се подвести под одредбу члана 140. ст. 1. и 2. Закона о енергетици јер се овде ради о случају када је објекат на коме је искључено електрично бројило са даљег система напајања електричном енергијом већ раније било, у складу са законом, легално прикључено на дистрибутивни систем. Одредба члана 142. став 1. Закона о енергетици односи се на случајеве када се објекат први пут прикључује односно када је потребно испитати да ли су испуњени сви услови за прикључење објекта у складу са Законом о енергетици. Објекат тужиоца је био легално прикључен на дистрибутивну мрежу преко одговарајућег електричног бројила. Дошло је до искључења тог објекта са напонске мреже, па је у току поступка било неопходно утврдити да ли је то искључење било правилно и у складу са законом или не.

У поновном поступку, првостепени суд ће имати у виду примедбе Врховног суда и утврдити да ли су радници туженог поступили у складу са законом, приликом искључења електричног бројила са дистрибутивног система електричне енергије (дана 13.07.2017. године), да ли је такво искључење изазвано кривицом тужиоца и да ли је од стране радника туженог испоштована процедура искључења, уз утврђење да је постојао законски основ за искључење бројила са дистрибутивног система. Након оцене свих изведених доказа, првостепени суд ће донети закониту одлуку.

На основу члана 416. става 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке решења.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић