.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 16170/2022
08.12.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Гордане Џакула и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Синиша Цветковић адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ Врање, кога заступа Марија Јанићијевић адвокат из ..., ради исплате дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 766/21 од 27.06.2022. године, у седници одржаној 08.12.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 766/21 од 27.06.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 766/21 од 27.06.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П 2902/19 од 13.01.2021. године остаје на снази решење о извршењу Иив 815/19 од 16.08.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара по рачуну број 176/2012 од 13.05.2019. године са законском затезном каматом од 21.05.2019. године до исплате и трошковима извршења од 6.633,00 динара (став први изреке), а тужени је обавезан да исплати тужиоцу износ од 22.900,00 динара на име трошкова парничног поступка са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате (став други изреке).
Пресудом Вишег суда у Врању Гж 766/21 од 27.06.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је поменута првостепена пресуда у ставу првом изреке и укинуто решење о извршењу Иив 815/19 од 16.08.2019. године. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда и у ставу другом изреке, тако што је обавезан тужилац да исплати туженом износ од 21.950,00 динара на име накнаде трошкова првостепеног поступка са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да накнади туженом износ од 15.800,00 динара на име трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе, разматрања правних питања у интересу равноправности грађана и уједначеног тумачења права.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18, 18/20), Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП из разлога што не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавањем судске праксе, нити за новим тумачењем права, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева. О праву тужиоца нижестепени судови одлучили су применом одговарајућих одредаба материјалног права, а накнада адвокатских услуга је чињенично питање сваког конкретног спора. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбама Закона о парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (члан 468. став 1) и да у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена (члан 479. став 6).
Тужба са предлогом за издавање платног налога поднета је 02.08.2019. године за исплату главног дуга од 6.000,00 динара и у њој је означена вредност предмета спора 6.000,00 динара, а поступак је вођен по правилима у спору мале вредности.
Будући да је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је право на изјављивање ревизије искључено одредбом члана 479. став 6. ЗПП, то ревизија тужиоца није дозвољена, па је одбачена, на основу члана 413. ЗПП, као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
