Рев 16633/2024 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 16633/2024
05.09.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Марко Николић, адвокат из ..., против туженог „Електромрежа Србије“ а.д. Београд,чији је пуномоћник Катарина Ћосић, адвокат из ..., ради утврђења права стварне службености и исплате накнаде, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1854/24 од 08.05.2024. године, у седници већа одржаној дана 05.09.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1854/24 од 08.05.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1854/24 од 08.05.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 11229/20 од 12.02.2024. године, ставом првим изреке, одбачена је као недозвољена тужба у делу којим је тражено да се утврди постојање права стварне службености пролаза далековода јачине 400 кв, бр. 460 ТС Ниш 2-ТС Лесковац 2 на послужном добру у својини тужиоца и то непокретности кп. бр. ..., уписане у ЛН бр. ... КО ..., а у корист туженог, као власника повласног добра у површини од 1097 м2, у мерама и границама наведеним у том ставу изреке. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име накнаде за конституисану стварну службеност исплати износ од 41.247,00 динара, са законском затезном каматом од 12.02.2024. године као дана пресуђења до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 146.509,88 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на досуђени износ трошкова парничног постука од пресуђења до извршности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1854/24 од 08.05.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу другом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу трећем изреке првостепене пресуде, тако што је обавезан тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 79.249,88 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

По оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11…10/23, у даљем тексту: ЗПП), јер не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права. Предмет тражене правне заштите је одговарајућа накнада поводом конституисања законске стварне службености проласком кабла електричне енергије ваздушним путем изнад катастарске парцеле у власништву тужилаца на основу одредбе члана 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа.

Одлуке нижестепених судова о обавези туженог да тужиљи исплати накнаду и оцена приговора застарелости потраживања у складу је са правним ставом Врховног касационог суда усвојеним на седници Грађанског одељења одржаној 23.01.2017. године, према ком је правни основ потраживања стварноправног карактера - конституисање законске стварне службености на основу члана 51. Закона о основама својинско-правних односа. Правна природа ове накнаде је одговарајућа накнада из члана 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа. Како питање застарелости потраживања накнаде зависи од њене правне природе а реч је о накнади из стварног права, то она застарева у општем року из члана 371. Закона о облигационим односима, који почиње да тече од стављања у функцију електро мреже. Делом ревизијских навода се заправо оспорава утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Поред тога, битне повреде одредаба парничног поступка на које се посредно ревизијом указује не представљају дозвољени ревизијски разлог.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1.и 3.).

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета 09.12.2020. године, у којој је као вредност предмета спора наведен износ од 10.000,00 динара. Поднеском од 23.01.2024. године тужба је преиначена повећањем тужбеног захтева на износ од 41.247,00динара.

Како вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначењатужбе, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена. Чињеница да је одлука о трошковима поступка побијаном другостепеном пресудом преиначена, не утиче на дозвољеност ревизије, јер се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14) односно новелираној одредби члана 403. став 2. тач. 2. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић