Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, сви из ..., КК из ..., ЛЛ из ..., ЉЉ из ..., ММ, НН, обојице из .., ЊЊ из ..., ОО, ПП, РР, СС, ТТ, свих из ..., ЋЋ из ..., УУ из ..., ФФ из ..., ХХ и ЦЦ, обојице из ..., чији су заједнички пуномоћници Владимир Миловановић и Марко Милутиновић, адвокати из ..., против туженог „Lyoness“ ДОО Београд, чији је пуномоћник Горан Цветковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8009/19 од 08.10.2020. године, у седници одржаној 03.03.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8009/19 од 08.10.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужилаца за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 1070/14 од 13.12.2018. године, ставом првим изреке одбијен је приговор стварне ненаделжности овог суда. Ставом другим изреке обавезан је тужени да исплати тужиоцима и то: тужиљама АА 200.000,00 динара, ББ и ВВ по 15.000,00 динара и ГГ 35.000,00 динара, тужиоцу ДД 15.000,00 динара, тужиљама ЂЂ 20.000,00 динара, ЕЕ 35.000,00 динара, ЖЖ 120.000,00 динара и ЗЗ 15.000,00 динара, тужиоцима ИИ (отац), ЈЈ (син) по 15.000,00 динара и КК 2.955.000,00 динара, тужиљи ЛЛ 125.000,00 динара, тужиоцима ЉЉ 200.000,00 динара, ММ 435.000,00 динара, НН 415.000,00 динара и ЊЊ 400.000,00 динара, тужиљи ОО 720.000,00 динара, тужиоцима ПП и РР по 200.000,00 динара и СС 15.000,00 динара, тужиљама ТТ 15.000,00 динара и ЂЂ 105.000,00 динара, тужиоцу УУ 1.520.000,00 динара, тужиљи ФФ 400.000,00 динара и тужиоцима ХХ 600.000,00 динара и ЦЦ 200.000,00 динара, све у појединачним износима и са законском затезном каматом ближе одређено у овом ставу изреке. Ставом трећим изреке тужени је обавезан да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка од 2.696.600,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 8009/19 од 08.10.2020. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда је потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиоци су поднели одговор на ревизију, захтевајући накнаду за трошкове њеног састава.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 16.12.2014. године, ради стицања без основа. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде цени се у односу на сваког тужиоца појединачно. С обзиром да они нису јединствени и нужни супарничари, у смислу члана 210. ЗПП, побијана вредност спора у односу на тужиље АА је 200.000,00 динара, ББ и ВВ је по 15.000,00 динара и ГГ је 35.000,00 динара, у односу на тужиоца ДД је 15.000,00 динара, у односу на тужиље ЂЂ је 20.000,00 динара, ЕЕ је 35.000,00 динара, ЖЖ је 120.000,00 динара и ЗЗ је 15.000,00 динара, у односу на тужиоце ИИ (отац), ЈЈ (син) је по 15.000,00 динара и КК је 2.955.000,00 динара, у односу на тужиље ЛЛ је 125.000,00 динара, у односу на тужиоце ЉЉ је 200.000,00 динара, ММ је 435.000,00 динара, НН је 415.000,00 динара и ЊЊ је 400.000,00 динара, у односу на тужиље ОО је 720.000,00 динара, у односу на тужиоце ПП и РР је по 200.000,00 динара и СС је 15.000,00 динара, у односу на тужиље ТТ је 15.000,00 динара и ЋЋ је 105.000,00 динара, у односу на тужиоа УУ је 1.520.000,00 динара, у односу на тужиљу ФФ је 400.000,00 динара и у односу на тужиоце ХХ 600.000,00 динара и ЦЦ је 200.000,00 динара. Ови појединачни износи, према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, представљају динарску против-вредност испод 40.000 евра.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је одбио захтев тужилаца за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију, с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице, у смислу члана 154. став 1. ЗПП, због чега је у смислу одредбе члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић