Против правноснажне другостепене пресуде у преиначујућем делу тужилац је благовремено изјавио ревизију на основу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија делимично основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац се налазио на издржавању казне затвора, где је дана .... године други осуђеник ББ на њега физички насрнуо и нанео му телесну повреду у пределу главе. Према налазу вештака медицинске струке том приликом је дошло до прелома носних костију, крвног подлива коже доњег капка левог ока, левог јагодичног предела и коже леве стране врата и огуљотина коже, које су збирним дејством представљале тешку телесну повреду. Услед ове повреде, тужилац је доживео физички бол јаког интензитета у трајању од једног дана, средњег интензитета у трајању од недељу дана и слабог интензитета у трајању од 20-ак дана. Такође је претрпео и јак примарни страх који је трајао до доласка лекара, обављања лекарских прегледа и један дан након тога, и секундарни страх средњег и слабог интензитета. Због ових повреда код тужиоца је дошло до умањења опште животне активности која износи од 7-8% и огледа се у немогућности дисања на нос приликом већих физичких напора, као и до умањења физичког изгледа у лакшем степену.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су утврдили да је тужена одговорна за штету која је тужиоцу проузрокована, на основу члана 172. став 1. Закона о облигационим односима (ЗОО), а у вези са чланом 21. Закона о извршењу кривичних санкција јер је пропустила да обезбеди сигурност и тиме спречи тужиочево повређивање.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у погледу висине досуђене накнаде штете за претрпљене физичке болове, претрпљени страх и за душевне болове због умањења опште животне активности, налазећи да су досуђени износи накнаде нематеријалне штете превисоко одмерени, па је тужиоцу по основу претрпљеног физичког бола досудио 70.000,00 динара, претрпљеног страха 60.000,00 динара и на име умањења опште животне активности 50.000,00 динара, оценивши да ови износи представљају правично и довољно новчано задовољење за тужиочева угрожена нематеријална добра, а имајући у виду да ни утврђена дужина ни интензитет претрпљених болова, страха, као ни степен умањења опште животне активности који је утврђен у врло малом процентуалном износу од 7-8%, не оправдавају досуђење накнаде у већим износима.

Према утврђеној дужини и степену трпљења физичких болова и страха (које су вештаци детаљно описали), правилно је другостепени суд, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме накнада служи на основу члана 200 ЗОО, оценио да ће износи од 70.000,00 динара за претрпљене болове и 60.000,00 динара за претрпљени страх, код тужиоца успоставити нарушену психичку равнотежу.

Правилно је одлучено и о трошковима поступка на основу члана 153 став 1 и 154 став 2 ЗПП-а.

Из ових разлога на основу члана 414.ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Међутим, приликом одређивања накнаде за умањење опште животне активности, закључак другостепеног суда да степен умањења опште животне активности утврђен у врло малом процентуалном износу од 7-8% не оправдава досуђење накнаде у износу већем од 50.000,00 динара, по становишту Врховног касационог суда, није правилан.

Наиме, из налаза и мишљења вештака суд је утврдио да је критичном приликом тужилац задобио повреде у виду прелома носних костију, крвног подлива коже доњег капка левог ока и левог јагодичног предела лица, са нагњечењем леве очне јабучице, крвног подлива коже леве стране врата и огуљотине коже левог слепоочног предела главе које својим збирним дејством представљају тешку телесну повреду, утврђеног степена умањења опште животне активности.

Зато је и по налажењу овог суда правилно првостепени суд одмерио њену висину на износ од 150.000,00 динара, имајући у виду све критеријуме из члана 200. ЗОО и године живота оштећеног.

На основу члана 416. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Тужиоцу који је делимично успео у поступку по ревизији, припадају трошкови за састав ревизије у износу од 12.000,00 динара, на основу тарифног броја 13. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката („Службени гласник РС“ број 121/12), и трошкови судске таксе на ревизију од 31.200,00 динара и таксе на ревизијску одлуку од 46.800,00 динара, према Тарифном броју 1. тачка 5. и Тарифном броју 2. тачка 11. Таксене тарифе Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ број 28/94...106/15), што укупно износи 90.000,00 динара, па је одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић