Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 17852/2022
18.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Петар Јовчић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ Врање, чији је пуномоћник Стојан Илић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1018/22 од 27.06.2022. године, у седници одржаној 18.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1018/22 од 27.06.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1018/22 од 27.06.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 2802/19 од 03.03.2022. године, ставом првим изреке, укинуто је у целости решење о извршењу Основног суда у Врању Иив 236/19 од 20.05.2019. године и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца за износ главног дуга од 6.000,00 динара, по рачуну број ../19 од 08.05.2019. године, са законском затезном каматом од 17.05.2019. године до исплате, као и за трошкове извршења од 6.633,00 динара. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка од 38.450,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1018/22 од 27.06.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да из навода ревизије тужиоца не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји ни потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса. Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца на име накнаде за пружене адвокатске услуге по рачуну број ../19 од 08.05.2019. године, са припадајућом законском затезном каматом. О овом праву тужиоца судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке, јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, па овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), па је у складу с тим одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату