Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 18127/2023
22.08.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Славољуб Станковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., кога заступа Бојан Рајковић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 282/23 од 16.03.2023. године, у седници већа одржаној дана 22.08.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 282/23 од 16.03.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 282/23 од 16.03.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Пироту П 893/22 од 15.11.2022. године, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев за утврђење ништавости уговора о купопродаји непокретности овереног од стране јавног бележника Ђорђа Петровића из ... ОПУ ..-2015 од 20.01.2015. године, закљученог између сада покојног ВВ, бившег из ..., као продавца и туженог, као купца, као и захтев да се на основу ове пресуде изврши промена уписа у јавним књигама у корист тужиоца на кп.бр. .., .., .. и .. КО ... (први став изреке) и обавезан тужилац да туженом накнади парничне трошкове у износу од 30.950,00 динара (други став изреке).

Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужилац је сходно члану 403. ЗПП благовремено изјавио ревизију, указујући на погрешну примену материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 403. у вези са чланом 410. став 2. тачка 5. ЗПП („службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врхвони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Сагласно члану 191. ЗПП, поступак у овој парници покренут је тужбом поднетом дана 07.06.2022. године са вредношћу предмета спора 10.000,00 динара.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним спорвоима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.