Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 18352/2023
13.09.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Мирјане Андријашевић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Миомир Тасић, адвокат из ..., против тужене ГГ из ..., чији је пуномоћник Јован Алексић, адвокат из ..., ради поништаја уговора о доживотном издржавању, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 195/23 од 11.04.2023. године, у седници одржаној 13.09.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 195/23 од 11.04.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 195/23 од 11.04.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П 890/20 од 18.10.2022. године, одбијен је приговор неблаговремености тужбе, као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца, којим су тражили да суд поништи Уговор о доживотном издржавању ОПУ 45-2015 од 17.02.2015. године, у тачки 1. Уговора, као незаконит, те да остане на снази Уговор о доживотном издржавању Р 178/03 од 16.04.2003. године у целости, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженој накнаде трошкове парничног поступка у износу од 181.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 195/23 од 11.04.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 890/20 од 18.10.2022. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су изјавили благовремену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је поништај уговора о доживотном издржавању, а побијана одлука донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање применом правила о терету доказивања. Указивање ревидента на погрешну примену материјалног права није од утицаја, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај. Битна повреда одредаба парничног поступка на коју ревиденти у ревизији указују није разлог за изјављивање посебне ревизије, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку .
Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради поништаја уговора о доживотном издржавању тужиоци су поднели 22.01.2018. године, а вредност предмета спора је 10.000,00 динара.
Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужилаца није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић