Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1852/10
06.10.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Власте Јовановић, председника већа, Звездане Лутовац и Лидије Ђукић, чланова већа, у парници тужиоца З.Т. из Л., чији је пуномоћник адвокат С.Д. из Л., против тужених ЈП РТВ П. из Л., кога заступа адвокат Д.М. из Л. и В.М. из Л., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж 2054/08 од 28.08.2009. године, у седници већа одржаној  06.10.2010. године, донео је

 П Р Е С У Д У

            ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Окружног суда у  Шапцу Гж 2054/08 од 28.08.2009. године.

О б р а з л о ж е њ е

            Пресудом Општинског суда у  Лозници П.319/08 од 12.08.2008. године, у ставовима 1. и 2. изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се тужени обавежу да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате износ од 550.000,00 динара, са законском затезном каматом од 12.08.2008. године до исплате, као и објављивање пресуде о досуђеној накнади штете; док је у ставу 3. одлучено да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

            Пресудом Окружног суда у  Шапцу Гж 2054/08 од 28.08.2009. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Општинског суда у Лозници П 319/08 од 12.08.2008. године, у ставовима 1 и 2 изреке, док је укинута одлука о парничним трошковима, садржана у ставу 3. изреке наведене пресуде, и у том делу предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

            Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП-а, у вези са чланом 55. став 2. Закона о изменама и допунама ЗПП-а („Службени гласник РС“, број 111/09),  Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

            У  поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП-а, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, при чему су без  утицаја ревизијски наводи о статусној промени првотуженог у контексту наведене процесне повреде,  јер се ови наводи не односе на тужиоца, као подносиоца ревизије. Неосновано се ревизијом указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП-а, јер побијана пресуда садржи јасне и потпуне разлоге о битним чињеницама, који нису противречни изведеним доказима и нема недостатака због којих се не би могла испитати.

            Разлози ревизије о погрешно примењеном материјалном праву нису основани.

            Према утврђеном чињеничном стању, дана 04.11.2005. године у емисији „...“, РТВ П.  објављено је саопштење политичке партије ..., у коме је наведено, да је ова партија поднела кривичну пријаву против тужиоца, као директора ..., због тога што је злоупотребом службеног положаја себи прибавио противправну имовинску корист, са ближим описом радње кривичног дела. Ова политичка организација је уз саопштење доставила и примерак кривичне пријаве против тужиоца уреднику информативне емисије, као доказ да је иста поднета надлежном органу.

            По становишту Врховног касационог суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право, закључивши да тужени, као јавно гласило и одговорни уредник, нису солидарно одговорни и у обавези да тужиоцима накнаде нематеријалну штету, проузроковану објављивањем неистините информације у јавном гласилу. С обзиром да су тужени, у смислу члана 3. став 2. Закона о јавном информисању, објавили веродостојну и потпуну информацију о покретању кривичног поступка против тужиоца, да објављивањем информације није повређена претпоставка невиности прокламована у члану 37. наведеног Закона, при чему за информацију није био потребан пристанак тужиоца у смислу члана 45. тачка 2. цитираног Закона, јер је иста била од интереса за јавност; то и са правног становишта Врховног касационог суда, тужени нема право на накнаду штете због повреде части и угледа, као и на објављивање пресуде о досуђеној штети у јавном гласилу, на основу чл.  79. и 80. Закона о јавном информисању.

            Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, на основу члана 405. став 1. ЗПП, с тим што изоставља детаљно образложење ревизијске одлуке на основу члана 405. став 2. ЗПП-а, будући да се у ревизији понављају жалбени наводи које је другостепени суд правилно оценио, а образлагањем пресуде се не би постигло ново, нити уједначено тумачење права.

                                                                                              Председник већа-судија

                                                                                              Власта Јовановић,с.р.