Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 404. у вези члана 420. става 6. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20) и у вези члана 27. става 2. Закона о ванпарничном поступку ("Службени гласник СРС", бр. 25/82, 48/88 и "Службени гласник РС", бр. 46/95...106/15), Врховни касациони суд је установио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Чланом 404. ставом 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према становишту нижестепених судова одређена је цивилна деоба предметног стана јавном продајом јер сувласници нису постигли споразум о начину деобе, а физичка деоба није могућа с обзиром на то да је стан површине 27 м2 у сувласништву шест наследника. О предлогу у овом поступку судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним предлозима са истим или сличним чињеничним стањима и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрање правних питања од општег интереса, ни у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. ЗПП, на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5) у вези члана 420. ставова 1. и 2. ЗПП и у вези члана 27. става 2. ЗВП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Чланом 27. ставом 2. ЗВП прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 420. ставом 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставом 2. да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Предлог за деобу заједничке непокретности поднет је 21.05.2012. године, а побијано другостепено решење донето је 01.10.2019. године. Вредност захтева у овом ванпарничном поступку, аналогно одредбама члана 35. у вези тарифног броја 1. става 1. Закона о судским таксама, износи 10.000,00 динара.

Како вредност захтева очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. става 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић