.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 18649/2022
01.02.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Филип Домазет, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Драгомир Петровић, адвокат из ..., ради раскида уговора о доживотном издржавању, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1966/2022 од 05.07.2022. године, у седници одржаној 01.02.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1966/2022 од 05.07.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1966/2022 од 05.07.2022. године.
ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 9546/2020 од 02.03.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор пресуђене ствари. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се утврди да је раскинут Уговор о доживотном издржавању потврђен пред Основним судом у Нишу 20.06.2014. године под бројем Р3 434/14, закључен између сада пок. ВВ из ..., као примаоца издржавања и туженог, као даваоца издржавања, а због неизвршавања уговорних обавеза од стране туженог, што је тужени дужан да призна и трпи, као и да се имовина која је била предмет уговора расправи по закону. Ставом трећим изреке, тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка од 49.400,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до коначне исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1966/2022 од 05.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Тужени је поднео одговор на ревизију тужиље, захтевајући накнаду за трошкове њеног састава.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. О захтеву тужиље за раскид уговора о доживотном издржавању судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке Врховног касационог суда и Апелационог суда у Београду (које није приложила уз ревизију), јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, будући да правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Такође, посебном ревизијом не може се побијати правноснажна пресуда због погрешне оцене изведених доказа (чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање). Из наведеног разлога је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 403. став 2. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради раскида уговора о доживотном издржавању поднета је 07.02.2020. године. У тужби је означена вредност предмета спора на 400.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретној правној ствари ради о имовинско-правном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да ревизија није дозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Врховни касациони суд је одбио захтев туженог за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију, с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице, у смислу члана 154. став 1. ЗПП, због чега је у применом одредбе члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.
Председник већа-судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
