Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца Оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ доо, Београд, Огранак „Електродистрибуција Ниш“, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Марија Томић Симић, адвокат из ..., ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3515/19 од 29.09.2020. године, на седници одржаној 27.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3515/19 од 29.09.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 1794/19 од 27.09.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу, на име неоснованог обогаћења, исплати износ од 163.901,87 динара са законском затезном каматом почев од 21.09.2017. године па до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 26.156,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 3515/19 од 29.09.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради неоснованог обогаћења је поднета 04.04.2019. године. Вредност предмета спора наведена у уводу првостепене пресуде је 163.901,87 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору, у коме вредност предмета спора, очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, што значи да се ради о спору мале вредности, у коме ревизија није дозвољена, то је и ревизија тужене недозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић