У поступку доношења другостепене пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Ревизија не може да се изјави због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. и тачка 5. ЗПП, у складу са одредбом члана 407. став 1. тачка 1, 2. и 3. ЗПП.

Према утврђеним чињеницама, странке су биле у браку од 29.06.1985. године до 01.07.2008. године, када је њихов брак разведен на основу споразума правноснажном пресудом Општинског суда у Шапцу П 838/08. У изреку пресуде није унет споразум странака о деоби заједничке имовине, који је био саставни део писменог споразума о разводу од 28.06.2008. године. У споразуму о деоби заједничке имовине констатовано је која имовина чини заједничку имовину странака и која имовина по деоби припада тужиљи, а која туженом. Тужиљи је у искључиву својину припала кућа у улици ... број ... (коју је тужиља стекла на основу Уговора о поклону закљученог са мајком), суседни плац купљен од њеног брата и све покретне ствари затечене у кући и објекти изграђени на парцели број .../... уписаној у ЛН бр. ... КО ..., као сувласништво тужиље – противтужене у ½ дела по основу наслеђивања. Туженом је припао пословно-стамбени објекат у ... улици број ... (у чијој куповини зграде су учествовали родитељи туженог) и покретне ствари које су се затекле у том објекту. Предвиђено је да ће тужиља наставити да користи пословни простор у приземљу тог пословно-стамбеног објекта за потребе њене ..., све до продаје имовине у ... по тржишној цени, када ће купити нови пословни простор. Странке су својеручно потписале споразум.

Странке су имовину у .... поклониле ћерки јер због пута који је туда пројектован нису могле да остваре жељену тржишну цену при продаји. ... је затворена 2011. године. Тужбом у овом спору тужиља тражи да се утврди да је власник на ½ дела на непокретној имовини која је на основу деобе припала туженом. Тужба је поднета 22.04.2016. године.

Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље као неоснован. Своју одлуку образлаже разлозима да су странке закључиле споразум о деоби заједничке имовине, који је и спроведен по договору. Након реализације споразума нема основа да суд поново врши деобу имовине између супружника. Другостепени суд потврђује првостепену одлуку као правилну. Другостепени суд образлаже да су се споразумом о деоби заједничке имовине парничне странке само усагласиле са постојећим стварним правима на непокретностима и да је споразум о деоби закључен у свему у складу са тада важећом материјалноправном регулативом садржаном у одредби члана 179. став 1. и 40. став 2. Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр.18/2005).

Према становишту Врховног касационог суда, правилно је одбијен тужбени захтев тужиље као неоснован.

Суд врши деобу заједничке имовине, у складу са одредбом члана 170. став 1. Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр.18/2005), ако супружници не могу да се споразумеју о деоби, односно кад супружници то не учине сами. Споразум супружника о деоби заједничке имовине, уноси се у изреку пресуде којом се брак разводи на основу Споразума о разводу брака у складу са одредбом члана 225. став 2. Породичног закона. Пропуст суда да то учини не утиче нити на постојање нити на правну ваљаност тог споразума. Исти је сачињен у писаној форми, потписан од стране уговорних страна и према утврђењу нижестепеног суда, у целости извршен. Споразум о деоби заједничке имовине, којим супружници сами утврђују своје сувласничке уделе у заједничкој имовини, представља вид (вансудског) поравнања. У ситуацији када је исти сачињен на правно ваљан начин и у претежном делу извршен, такав споразум се може побијати само у случају постојања разлога за његову ништавост, у складу са одредбом члана 193. став 1. Закона о облигационим односима. Током поступка није утврђен ниједан разлог који би водио ништавости предметног споразума о деоби. Околност да тужиља није остварила очекивани финансијски интерес приликом спровођења споразума о деоби, није од значаја, односно не даје јој право да тражи поновну, сада судску деобу заједничке имовине. Ово утолико пре што се у складу са одредбом члана 1094. ЗОО поништење поравнања не може тражити због прекомерног оштећења.

Осим тога, не може се путем деобе заједничке имовине стећи право на посебној имовини другог супружника. Из утврђеног чињеничног стања произлази да су и тужиља и тужени поседовали и посебну имовину стечену поклоном, односно наслеђивањем (члан 168. став 2. Породичног закона). И имовина коју је тужени стекао извршеном деобом заједничке имовине на основу поменутог споразума, постала је његова посебна имовина у складу са одредбом члана 168. став 2. Породичног закона.

Из свега наведеног следи да тужиља не може претендовати да јој се утврди право својине у ½ делова на имовини која је по спроведеном споразуму о деоби припала туженом.

У ревизији тужиље оспорава се утврђено чињенично стање, пре свега утврђена чињеница да је споразум о деоби заједничке имовине реализован. Наводи се да је закључени споразум правно ништав акт и да из наведеног разлога није унет у пресуду којом је разведен брак парничних странака.

Чињенично стање се не може оспоравати у поступку по ревизији, у складу са одредбом члана 407. став 2. ЗПП. Ревизисјки навод да је споразум о извршеној деоби правно ништав акт Врховни касациони суд оцењује као неоснован. Споразум супружника о деоби заједничке имовине уноси се у изреку пресуде којом се брак разводи на основу споразума о разводу брака, у складу са одредбом члана 225. став 2. Породичног закона. Пропуст суда да то учини не утиче нити на постојање, нити на правну ваљаност тог споразума.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд одбио је ревизију тужиље као неосновану, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић