Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 21540/2022
23.02.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић чланова већа, у парници тужиоца ЈП „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ“ Београд, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Горан Дончић адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж 4741/22 од 01.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 23.02.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против решења Вишег суда у Нишу Гж 4741/22 од 01.09.2022. године.

О б р а з л о ж е њ e

Решењем Вишег суда у Нишу Гж 4741/22 од 01.09.2022. године, ставом првим изреке, преиначено је решење Основног суда у Нишу П 4392/20 од 24.12.2021. године и обавезана тужена да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 5.832,00 динара у року од осам дана од пријема одлуке под претњом извршења. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 21.800,00 динара у року од осам дана од дана пријема одлуке под претњом принудног извршења.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП у вези са чланом 420. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 – у даљем тексту ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.