Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Бранке Дражић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милан Косановић, адвокат из ..., против туженог Института за ортопетско хируршке болести „Бањица“ из Београда, чији је пуномоћник Јованка Зечевић Анђелковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 887/19 од 08.05.2019. године, у седници одржаној 04.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 887/19 од 08.05.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 887/19 од 08.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 9339/12 од 22.10.2018. године, у првом ставу изреке, делимчно је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи, на име накнаде штете исплати укупан износ од 710.000,00 динара и то за душевне болове због умањења животне активности 300.000,00 динара, за физичке болове 200.000,00 динара, за страх 120.000,00 динара и за душевне болове због наружености 90.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 22.10.2018. године до исплате. У другом ставу изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужени обавеже да јој на име накнаде штете, поред износа досуђених у првом ставу изреке исплати још 150.000,00 динара за душевне болове због умањења животне активности, 100.000,00 динара за физичке болове, 80.000,00 динара за страх и 60.000,00 динара за душевне болове због наружености, све са законском затезном каматом. У трећем ставу изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 349.800,00 динара, са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 887/19 од 08.05.2019. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у првом ставу изреке и трећем ставу изреке.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној по члану 404. ЗПП, будући да су питања на која се указује као спорна, везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, а побијана другостепена пресуда је у складу са судском праксом и правним схватањима. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, што није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној ради уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 04.05.2012. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 710.000,00 динара.

Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић