.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22151/2023
02.11.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији су пуномоћници Зорица Марковић и Раденко Главоњић, адвокати из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Основни суд у Ивањици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ужицу, ради накнаде имовинске штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гжрр1 18/23 од 18.04.2023. године, у седници одржаној 02.11.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гжрр1 18/23 од 18.04.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Ужицу Гжрр1 18/23 од 18.04.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожеги Прр1 1/21 од 08.12.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље АА и обавезана тужена да јој на име накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у поступку Основног суда у Ивањици И 2187/11 исплати појединачне новчане износе са законском затезном каматом, чија су висина и датуми доспећа ближе одређени у овом делу изреке, као и да за тужиљу уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање надлежним фондовима за период од 01.10.2010. године до 09.12.2010. године на основице из овог става изреке и да јој плати на име трошкова парничног постпка за које је одређено принудно извршење решењем о извршењу Основног суда у Чачку, Судске јединице у Гучи И 2187/11 од 23.02.2012. године износ од 23.492,00 динара и на име трошкова извршног поступка износ од 18.606,00 динара. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца ББ и обавезана тужена да му на име накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у поступку Основног суда у Ивањици И 2187/11 исплати појединачне новчане износе са законском затезном каматом, чија су висина и датуми доспећа ближе одређени у овом делу изреке, као и да за тужиоца уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање надлежним фондовима за период од 01.10.2010. године до 09.12.2010. године на основице из овог става изреке и да му плати на име трошкова парничног постпка за које је одређено принудно извршење решењем о извршењу Основног суда у Чачку, Судске јединице у Гучи И 2187/11 од 23.02.2012. године износ од 23.120,00 динара и на име трошкова извршног поступка износ од 18.606,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима као солидарним повериоцима накнади трошкове поступка у износу од 155.265,75 динара.
Пресудом Вишег суда у Ужицу Гжрр1 18/23 од 18.04.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену законски заступник тужене је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном према члану 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног суда нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11... 18/20). Правноснажном пресудом одлучено је о праву тужилаца на накнаду имовинске штете штету која им је изазвана повредом права на суђење у разумном року у смислу члана 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/2015). О праву тужилаца и висини тражене накнаде судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда и Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Побијана пресуда усклађена је и са правним ставовима о одговорности државе за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука којима су запосленима призната потраживања из радног односа, а која су без њихиве кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеним над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року (закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 02.11.2018. године, допуњен на седници Грађанског одељења од 27.09.2019. године).
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни суд је применом одредбе става 2. истог члана одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члану 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року поднета је 07.02.2019. године. Вредност предмета спора за тужиљу АА износи 167.502,97 динара, а за тужиоца ББ 155.744,18 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.
Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужене није дозвољена.
На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
