Против другостепеног решења противник предлагача је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Предалагач је поднела одговор на ревизију.

Испитујући побијано решење на основу члана 408. у вези са чланом 420. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), на чију примену упућује члан 506. став 2. истог закона, а у вези са чланом 27. став 1. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија противника предлагача основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2.тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, одлуком стамбене комисије противника предлагача од 19.07.2006. године, предлагачу као раднику противника предлагача, додељен је на коришћење по основу закупа на одређено време на пет година, двособни стан у ..., у улици ... број ..., стан бр. ..., на ... спрату, укупне површине 48 м2, ради решавања стамбеног питања предлагача. Решењем противника предлагача од 12.01.2009. године, предлагачу АА, отказан је уговор о раду од 17.09.2004. године, због понашања запослене које је оправдан разлог за отказ уговора о раду, јер није најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад доставила предлагачу потврду лекара о привременој спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, као и због злоупотребе права на одсуство због привремене спречености за рад, а отказ је дат на основу члана 179. тачка 2. и 6. Закона о раду. У решењу о отказу наведено је да запосленој престаје радни однос закључно са 19.12.2008. године. Против овог решења предлагач није покренула радни спор пред судом. Предлагач се обратила противнику предлагача 22.12.2008. године са захтевом да се закључи уговор о закупу предметног стана, а овај захтев је поновљен 09.01.2009. године. Како противник предлагача није са предлагачем закључио уговор о закупу стана предлагач је 13.01.2009. године поднела суду предлог за доношење решења које замењује уговор о закупу стана.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је предлог основан и донели су решење које замењује уговор о закупу стана на одређено време у трајању од пет година.

Међутим, овакав закључак нижестепених судова не може да се прихвати, јер су приликом одлучивања о основаности предлога за доношење решења које замењује уговор о закупу стана, погрешно применили материјално право.

По оцени Врховног касационог суда, за одлучивање о захтеву предлагача меродавно право је садржано у Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини („Сл. гласник РС“, бр. 41/2002), имајући у виду да је предлагач била лице које је у радном односу са корисником средстава у државној својини, односно обављала је послове фармацеута у Служби за ... – ... у ББ.

Уредба о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини у члану 2. став 1. прописује да стамбене потребе у складу са одредбама ове уредбе могу решавати изабрана, постављена и запослена лица која су у радном односу са корисником државних средстава. Члан 43. исте уредбе прописује да запосленом лицу које је остварило приоритетно место на листи реда првенства може се дати стан у закуп у складу са овом уредбом и законом (став 1); стан се даје у закуп на пет година (став 2); о закупу стана на период из става другог овог члана, закључује се уговор о закупу на одређено време (став 3); уговор о закупу стана из става трећег овог члана закључује се између корисника државних средстава као закуподавца и запосленог лица коме је стан дат на коришћење као закупца, у писменој форми (став 4); на писмени захтев закупца стана уговор о закупу се може обнављати са истим роком и под истим условима, осим у случајевима: ако закупцу стана пре истека периода назначеног у уговору његовом вољом престане радни однос код закуподавца; ако закупац или члан његовог породичног домаћинства реши стамбену потребу на други начин (став 5).

У конкретном случају предлагач је ради решавања стамбене потребе као запослена код противника предлагача, одлуком од 19.07.2006. године добила на коришћење стан на основу закупа на одређено време у трајању пет година, у складу са чланом 43. став 1. Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини. Како је предлагачу радни однос престао закључно са 19.12.2008. године, нису испуњени услови за закључивање уговора о закупу. Предлагач је поднела противнику предлагача 22.12.2008. године и 09.01.2009. године захтев за закључење уговора о закупу, међутим, предлагачу је у време подношења ових захтева престао радни однос код противника предлагача, чиме је изгубила статус запосленог лица чија стамбена потреба се решава на основу Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, због чега је неоснован предлог да се обавеже противник предлагача да са предлагачем закључи уговор о закупу предметног стана на одређено време од пет година, односно да решење суда замењује уговор о закупу стана док се тај уговор не закључи по одредбама Закона о становању.

Осим наведеног, Врховни касациони суд је имао у виду да је одлуком о додели стана од 19.07.2006. године предвиђено да ће се после правоснажности те одлуке са предлагачем закључити уговор о закупу стана (на пет година) и да је наведена одлука постала правоснажна окончањем поступка пред Општинским судом у Обреновцу у коме је правоснажном пресудом П1 219/06 од 04.04.2007. године одбијен захтев ВВ, учеснице поступка доделе стана, за поништај одлуке од 19.07.2006. године, при чему је предлагач у поседу стана на основу уговора о закупу стана бр. ... од 09.05.2007. године којим је стан дат предлагачу на привремено коришћење ради чувања до правоснажности пресуде у радном спору, а предлагач се и сада налази у стану. По оцени Врховног касационог суда наведене околности нису релевантне у ситуацији када је предлагач изгубила својство запосленог лица пре закључењa (првог) уговора о закупу стана у смислу члана 43. став 4. Уредбе, из које одредбе произлази да се тај уговор закључује између корисника државних средстава (закуподавац) и запосленог лица (закупац).

Како је побијаним одлукама погрешно примењено материјално право, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 416. став 1. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић