Против правноснажне пресуде донете у другом степену, дела којим је одбијена жалба туженог и потврђена првостепена пресуда, тужени је због погрешне примене материјалног права благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Тужиља је у одговору на ревизију предложила да се иста одбаци као недозвољена или одбије као неоснована и тужени обавеже на накнаду трошкова поступка поводом тог ванредног правног лека.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.

По оцени Врховног суда, наводи ревидента не оправдавају потребу да се о његовој посебној ревизији одлучује из неког од разлога предвиђених наведеном законском одредбом.

У овом спору нема правних питања која су од општег интереса или су у интересу остварења равноправности грађана. Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде донете у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима, које би због различитог пресуђења оправдавале потребу одлучивања о посебној ревизији туженог ради уједначавања судске праксе.

Не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Параграфом 567. Српског грађанског законика, који се у овом спору примењује као правно правило на основу члана 4. Закона о неважности правних прописа донетих 26.04.1941. године у току непријатељске окупације, предвиђено је право дародавца да порекне поклон ако даропримац покаже према њему велику неблагодарност, повредом његовог живота, тела, части, слободе и имања. Порицање поклона врши се (преображајном) тужбом за опозив поклона, односно за раскид уговора о поклону.

Наводима ревизије да је суд, у погледу постојања насиља у породици као разлога за опозив поклона - раскид уговора о поклону због грубе неблагодарности туженог, везан не само правноснажном пресудом К .15/17 од 25.01.2018. године којом је тужени оглашен кривим за извршено кривично дело насиља у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика којим је тужиљи нанета телесна повреда, већ и правноснажном пресудом П2 94/15 од 22.10.2015. године којом је у спору за развод брака одбијен тужиљин захте за изрицање мере заштите од насиља у породици, оспорава се утврђено чињенично стање релевантно за оцену постојања разлога за опозив поклона у смислу наведеног правног правила. Исти значај имају и ревизијски наводи да се и на парцели .. КО ... налазе саграђени објекти и да зато ни ту парцелу није могуће вратити тужиљи након опозива поклона.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Ревизија туженог није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП, Вредност предмета овог спора у износу од 300.000,00 динара, одређена у тужби која је поднета 01.07.2015. године, нижа је од динарске противведности износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (4.813.572,00 динара), меродавне за дозољеност ревизије по наведеној законској одредби.

Због тога је, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Трошкови одговора на ревизију, по оцени Врховног суда, нису били нужни. Зато је тужиљин захтев за њихову накнаду одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, одлучено као у трећем ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић