Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Катарина Костић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији су пуномоћници адвокати адвокатске канцеларије „Дражић, Беатовић и партнери“ и „ВВ“ д.о.о. ..., чији је пуномоћник Урош Марковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3934/16 од 24.12.2018. године, у седници већа одржаној дана 21.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж 3934/16 од 24.12.2018. године у ставу трећем, четвртом и петом изреке и у наведеном делу предмет ВРАЋА другостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 5446/15 од 03.03.2016. године, ставом првим изреке обавезани су тужени да тужиљи на име накнаде штете плате: тужени ББ и „ВВ“ д.о.о. ... солидарно износ од 81.002,70 динара; а тужени ББ да плати износ од још 81.490,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 03.03.2016. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се тужени солидарно обавежу да тужиљи плате на име накнаде штете износ од 761.564,30 динара; да се тужени „ВВ“ д.о.о. ... обавеже да плати износ од 81.490,00 динара солидарно са туженим ББ, све са припадајућом каматом. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Решењем Првог основног суда у Београду П 5446/15 од 24.04.2017. године, исправљена је напред наведена пресуда, тако да изрека пресуде гласи: обавезује се тужени ББ солидарно са туженим „ВВ“ д.о.о. ... да тужиљи на име накнаде штете плати износ од 162.492,70 динара, а тужени „ВВ“ д.о.о. ... солидарно са туженим ББ износ од 81.002,70 динара, све са законском затезном каматом почев од 03.03.2016. године; а одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се тужени ББ обавеже солидарно са туженим „ВВ“ д.о.о. ... да тужиљи на име накнаде штете плати износ од 680.074,00 динара, а да тужени „ВВ“ д.о.о. ... се обавеже солидарно са туженим ББ да тужиљи плати износ од  761.564,00 динара, све са припадајућом каматом; свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3934/16 од 24.12.2018. године, након одржане главне јавне расправе пред другостепеним судом, укинуте су пресуда Првог основног суда у Београду П 5446/15 од 03.03.2016. године и решење истог суда П 5446/15 од 24.04.2017. године (став први изреке); обавезани су тужени да тужиљи на име накнаде штете солидарно исплате износ од 290.553,36 динара са законском затезном каматом почев од 03.03.2016. године до исплате (став други изреке); одбијен је тужбени захтев тужиље преко досуђеног износа од 290.553,36 динара до траженог износа од 842.567,00 динара, за износ од 552.013,64 динара са припадајућом законском затезном каматом као неоснован (став трећи изреке); обавезани су тужени да тужиљи солидарно на име трошкова првостепеног поступка надокнаде износ од 215.946,60 динара (став четврти изреке); обавезани су тужени да тужиљи солидарно на име трошкова другостепеног поступка исплате износ од 19.200,00 динара (став пети изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено, преко пуномоћника изјавила ревизију из свих законом прописаних разлога.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у границама разлога наведених у ревизији у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...55/14) и утврдио да је ревизија тужиље основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је власник стана број ... у улици ... у ..., који се налази испод стана број ..., чији је власник првотужени ББ. Тужени је у мају месецу 2010. године изводио обимне радове на адаптацији свог стана преко извођача радова, друготуженог „ВВ“ д.о.о. .... Прво влажење у стану тужене примећено је 20.05.2010. године, а дана 30.05.2010. године дошло је до обимног изливања воде из стана туженог, које је изазвало поплаву и довело до оштећења у купатилу, предсобљу и кухињи у стану тужиље. Тужени су признали да су одговорни за проузроковану штету, а како је била спорна висина штете тужиља је ангажовала вештака за област грађевинарства ГГ, која је дана 15.06.2010. године навела које радове треба извести ради отклањања штете и утврдила њихову вредност. Тужени је ангажовао вештака Градског завода за вештачење ДД, која је након извршеног вештачења 02.07.2010. године у свом налазу и мишљењу од 06.07.2010. године извршила обезбеђење доказа и констатовала да је до штете дошло услед пуцања холендера, и утврдила укупну вредност радова ради довођења стана у првобитно стање. Тужени су тужиљи понудили на име проузроковане штете износ од 700 евра, али је она одбила да исти прими. „Delta osiguranja Srbije“ а.д.о. као осигуравач је тужиљи исплатио на име штете настале пуцањем водокотлића по полиси која је важила за период од 22.04.2010. године до 22.04.2011. године, након сачињавања записника о процени штете од 30.05.2010. године, износ од 1.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан настанка штетног догађаја. Након тога тужиља је о свом трошку отклонила штету. Половином новембра 2010. године у стану тужиље почео је да се осећа интензиван непријатни мирис, па је поново ангажован вештак ради утврђења узрока и висине додатне штете. Након што је тужиља поднела тужбу суду у периоду од 21.03.-24.03.2011. године, поново је дошло до изливања воде из стана првотуженог у коме је друготужени и даље изводио радове и дошло је до нове поплаве у стану тужиље која је проузроковала значајна оштећења, јер су биле захваћене све просторије у тужиљином стану. Обављена су вештачења од стране судског вештака Душана Рацкова и вештака ЂЂ. Вештак Душан Рацков се изјаснио да је највероватније узрок цурења воде у марту 2011. године у стану тужиље, неисправност инсталације у кухињи стана првотуженог, јер у време када је вештачио у стану првотуженог није било сифона, већ је канализациона цев била затворена неким кесама, па није могао да пушта воду ради провере стања те инсталације. Вештак ЂЂ се у свом налазу изјаснила да је узрок воде која је цурила из стана изнад тужиљиног стана, јер је вода цурила кроз плафон. Наведени вештаци изјашњавали су се и о висини предметне штете.

Првостепени суд је на основу утврђеног чињеничног стања делимично усвојио тужбени затхев тужиље за цео спорни период.

Другостепени суд је одлучујући о жалбама парничних странака отворио главну расправу, након чега је донео побијану пресуду, закључујући као и првостепени суд да у погледу штете која се догодила у мају 2010. године постоји солидарна одговорност тужених у смислу члана 154. и 207. Закона о облигационим односима (што је било неспорно током поступка), а да, супротно првостепеном суду у погледу штетних последица из маја 2010. године које су уочене 04.12.2010. године и 06.12.2010. године, постоји узрочно-последична веза између изливања воде из маја 2010. године и настале штете, али да не постоји узрочно-последична веза између штете и поплаве која се догодила у марту 2011. године и солидарна одговорност тужених за ту штету. До наведеног закључка другостепени суд је дошао прихватајући налаз, мишљење и изјашњења вештака Душана Рацкова.

Основано се у ревизији тужиље (изјављеној на одбијајући део тужбеног захтева за насталу штету из 2011. године) указује да је другостепени суд одлучујући о насталој штети из 2011. године погрешно применио материјално право, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено.

Другостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље за насталу штету из 2011. године, са разлога што судски вештак Душан Рацков није поуздано утврдио конкретан квар због кога је дошло до изливања воде из стана првотуженог у стан тужиље у марту 2011. године, па није доказана узрочно-последична веза између тог изливања и проузроковане штете.

Такав правни став другостепеног суда, Врховни касациони суд не прихвата. Наиме, другостепени суд није на сигуран и поуздан начин утврдио ни дао разлоге (иако је прихватио налаз, мишљење и изјашњење наведеног судског вештака Душана Рацкова) да ли је у марту 2011. године дошло до изливања воде из стана првотуженог у стан тужиље, или не; да ли је узрок изливања воде у стану тужиље био ван стана првотуженог, или не; да ли је, уколико је дошло до изливања воде из стана првотуженог у стан тужиље, за утврђење узрочно-последичне везе, поред наведеног, неопходно и утврђење конкретног квара у инсталацијама у стану првотуженог, или не, тим пре што другостепени суд није ценио изјашњење наведеног вештака датог на главној расправи пред другостепеним судом, те његов дефинитиван закључак да је узрок штете услед цурења воде у марту 2011. године цурење воде из стана првотуженог у стан тужиље.

Због наведеног основани су и ревизијски наводи тужиље да уколико је другостепени суд сматрао да је требало доказати конкретан разлог изливања воде из стана првотуженог у стан тужиље, приликом одлучивања морао је применити и правила о терету доказивања у смислу одредбе члана 231. Закона о парничном поступку, што није учинио, па је другостепени суд начинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП у вези са чланом 231. ЗПП.

Са изнетих разлога другостепена пресуда је морала бити укинута.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити указане неправилности, употпуниће чињенично стање, након чега ће донети правилну и закониту одлуку, водећи рачуна и о осталим ревизијским наводима (поред правилног утврђења узрочно-последичне везе настанка предметне штете и висине исте и на наводе везано за солидарну одговорност тужених, да ли је стан првотуженог у марту 2011. годио био у гарантрном року у односу на изведене радове у истом, од стране друготуженог или не).

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка у ставу 4 и 5 изреке побијане пресуде, јер иста зависи од коначног исхода парнице.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења, на основу члана 416. став 3. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија,

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић