.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 25380/2023
12.02.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Саша Здравковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Основни суд у Лесковцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2626/23 од 11.07.2023. године, у седници одржаној 12.02.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2626/23 од 11.07.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2626/23 од 11.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Лесковцу П 2/23 од 26.04.2023. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде исплати за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части износ од 1.800.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 1.400.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 26.04.2023. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу тражене накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због поведе угледа и части од досуђеног износа од 1.800.000,00 динара до траженог износа од 3.000.000,00 динара и накнаде за претрпљени страх од досуђеног износа од 1.400.000,00 динара до траженог износа од 3.000.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име трошкова поступка исплати износ од 392.176,00 динара.
Апелациони суд у Нишу, одлучујући о жалби тужене, донео је пресуду Гж 2626/23 од 11.07.2023. године којом је преиначио наведену првостепену пресуду тако што је преко износа од 120.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете са законском затезном каматом од пресуђења 26.04.2023. године до исплате, одбио тужбени захтев за исплату до износа досуђених првостепеном пресудом и преиначио одлуку о трошковима поступка, тако да свака странка сноси своје трошкове.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се о ревизији одлучи применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија (став 2. наведеног члана).
Врховни суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о изјављеној ревизији као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.
Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиље за накнаду нематеријалне штете, узимањем у обзир утврђених околности случаја. Наводима ревизије оспорава се одлука другостепеног суда у погледу висине износа накнаде нематеријалне штете за који другостепени суд налази да представља правичну новчану накнаду за тражене видове штете као јединствене штете и одговарајућу сатисфакцију. Имајући у виду да одлука о висини накнаде нематеријалне штете зависи од чињеничног стања утврђеног у поступку и на коме је заснована одлука у сваком конкретном случају, Врховни суд налази да у овој парници није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе. Одлука о висини новчане накнаде, не чини судску праксу о одређеном правном питању. Висина новчане накнаде одређује се у сваком конкретном случају према чињеницама и околностима које су од утицаја на оцену о правичном задовољењу. Имајући изнето у виду, као и да тужиља није ускраћена у праву на новчану накнаду, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за примену института изузетне дозвољености ревизије.
Из изнетих разлога, применом члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није довзољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета 18.10.2021. године. Вредност предмета спора побијаног дела по ревизији тужиље износи 3.080.000.00 динара, што по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе одговара динарској противвредности 26.198,98 евра (средњи курс НБС на дан 18.10.2021. године износио 117.5618 РСД/1 евро).
Имајући у виду да вредност предмета спора не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије, Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.
Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа - судија
Јелица Бојанић Керкез, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
