Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4712/16 од 14.06.2017. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Вишег суда у Београду П 632/15 од 07.04.2016. године у ставу другом изреке тако што је одбијен као неоснован евентуални тужбени захтев којим је тужилац „АА“ са седиштем у ... тражио да се обавеже тужени ББ да тужиоцу на име дуга за плаћање неплаћеног пореза на пренос апсолутних права по уговору о купопродаји непокретности закљученом 11.04.2005. године и овереном истог дана у Петом општинском суду у Београду под Ов. бр. ... исплати износ од 2.764.054,06 динара са законском затезном каматом на тај износ обрачунатом почев од 11.05.2005. године до исплате. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Вишег суда у Београду П 632/15 од 07.04.2016. године тако што је обавезан тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 33.000,00 динара у року од 15 дана по пријему преписа пресуде.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о основаности тужиочеве ревизије, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11 ... 55/14-ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Ревизија се, сходно члану 407. став 1. тачка 2. ЗПП, не може изјавити због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. тог закона. Неосновани су ревизијски наводи о постојању битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 394. тачка 4. ЗПП, учињене у другостепеном поступку, јер је правилан закључак другостепеног суда да је на утврђено чињенично стање погрешно примењено материјално право и да су зато испуњени услови за преиначење другостепене пресуде у делу којим је одлучено о евентуалном тужбеном захтеву.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени се уговором о купородаји непокретности Ов. ... од 11.04.2005. године обавезао да ће као купац сносити трошкове пореза на промет, судске овере и укњижбе (члан 6). По наведеном уговору обрачунат је порез на пренос апсолутних права у износу од 2.764.054,06 динара. Тужилац као продавац непокретности није платио порез на пренос апсолутних права. То није учинио ни тужени, којем је Пореска управа - Филијала ..., дана 06.05.2009. године доставила опомену за плаћање пореске обавезе. Решењем пореског органа од 25.05.2009. године одређена је и принудна наплата пореске обавезе од туженог, и то из износа добијеног продајом непокретности која је била предмет означеног купопродајног уговора. Принудна наплата пореза није спроведена тако да порески дуг у целости није измирен.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је правилном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио други (евентуални) тужбени захтев.

Тужилац је, у смислу члана 25. став 1. Закона о порезима на имовину, као продавац обвезник пореза на пренос апсолутних права. Тужени, као купац који се уговором обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права, сходно члану 42. став 2. наведеног закона јемчи солидарно за плаћање тог пореза. Дакле, у овој ситуацији постоји на закону заснована солидарност странака у односу на обавезу плаћања пореза на пренос апсолутних права - права својине на непокретности, извршеног купопродајним уговором Ов. ... од 11.04.2005. године. Због тога се на њихов однос примењују одредбе Закона о облигационим односима о солидарности дужника, између осталог и одредба члана 423. тог закона која уређује право регреса исплатиоца. Тужилац би то право имао само у случају да је добровољно испунио своју законску обавезу плаћања пореза, или да је њено испуњење постигнуто принудним путем. Пошто то овде није случај, тужилац не може од туженог, који се купопродајним уговором обавезао да ће као купац испунити обавезу плаћања пореза на промет апсолутних права, основано захтевати накнаду у висини обрачунатог а ненаплаћеног пореза са припадајућом затезном каматом.

Неосновани су ревизијски наводи да је чланом 6. купопродајног уговора на туженог „преваљена“ обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права. Наведеном уговорном одредбом није се угасила законска обавеза тужиоца да плати ту врсту пореза, због чега се он основано задужује порезом. Тужени је на тај начин постао солидарни јемац (јемац-платац) пореске обавезе, тако да поверилац (пореска управа) може наплату пореза захтевати само од тужиоца или само од туженог, или од обојице истовремено. Тужилац у овом случају не може основано потраживати исплату ни у смислу одредбе члана 262. став 2. Закона о облигационим односима, јер за сада не постоји штета - умањење његове имовине због неиспуњења уговорне обавезе туженог да плати порез на пренос права својине на непокретности, услед чега је порески дуг по том основу наплаћен од тужиоца.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом чланова 153. и 154. ЗПП.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић