.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 25646/2023
25.10.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Маријана Бећагул, адвокат из ..., против туженог Предузеће за производњу, трговину и услуге „Africa“ d.o.o. Београд, чији је пуномоћник Мирослав Граовац, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2479/20 од 22.05.2023. године, у седници одржаној 25.10.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2479/20 од 22.05.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Прeсудом Основног суда у Новом Саду П 3457/18 од 19.11.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да му исплати износ од 13.900,00 динара, на име накнаде штете због материјалних недостатака ствари, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 37.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 2479/20 од 22.05.2023. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Новом Саду П 3457/18 од 19.11.2019. године тако што је обавезан тужени да исплати тужиоцу износ од 13.900,00 динара и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 30.956,00 динара са каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 16.912,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбама члана 468. ставова 1. и 4. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2). Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде штете у овом спору о примени Закона о заштити потрошача (тзв.потрошачки спор), поднета је 25.04.2018. године, а вредност предмета спора износи 13.9000,00 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.
Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности, у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужиоца није дозвољена.
Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни суд је имао у виду да је у конкретном случају побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда, али налази да нема места примени одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку. Наиме, наведена одредба може се применити само када се примењује општи режим допуштености овог ванредног правног лека, према вредности спора, односно у случају када се ради о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде или означена вредност предмета спора испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не и у споровима као што је конкретан, у којима је посебном одредбом овог закона (ЗПП), одређено да ревизија није дозвољена, као што је то случај када се ревизијом побија одлука у споровима мале вредности и парницама за сметање државине, одлука о трошковима поступка или камати као споредним потраживањима или ако је посебним законом прописано да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена. Како је у конкретном случају преиначена првостепена одлука у спору мале вредности, то нема места примени општих одредби из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП о дозвољености ревизије у случају преиначења одлуке.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
