Против правноснажне пресуде донете у другом степену странке су благовремено изјавиле ревизије због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а тужени и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Одлучујући о изјављеним ревизијама у складу са чланом 403. став 2. тачка 1. и чланом 408. ЗПП у вези са чланом 202. Породичног закона, Врховни суд је нашао да ревизије странака нису основане.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Странке у ревизији не наводе друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. тачка 2. ЗПП, а битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. тог закона, на коју се тужени позива, није законски разлог за овај правни лек, док наводи тужиља о битној повреди одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 387. став 1. тачка 5. ЗПП, учињеној у другостепном поступку, не утичу на правилност одлуке о жалби и њиховим захтевима за издржавање.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је отац тужиља АА, рођене ...2003. године и малолетне ББ, рођене ...2007. године. Оба детета налазе се на редовном школовању - старија ћерка је самофинансирајући студент прве године Академије струковних студија „...“, Одсек ..., а млађа ћерка је ученица ... школе у ... . Тужиље заједно станују у изнајмљеном стану у ..., за који плаћају закупнину у висини 90 евра месечно и сносе трошкове коришћења тог стана. Годишња школарина за старију ћерку износи 70.000,00 динара. Она је на првој години студија положила 3 од укупно 10 испита и 10 колоквијума. Мајка тужиља (рођена 1986. године) је по занимању фризер, није у радном односу, али повремено обавља послове прања и чишћења. Власница је стана у ... . Тужени је запослен и његова месечна зарада износи између 98.000,00 и 100.000,00 динара. Зарада туженог оптерећена је обавезом отплате два кредита, од којих је један узет ради улагања у стан у којем тужиље живе. Месечна рата по једном кредиту износи 26.000,00 динара, а по другом око 50 евра. Тужени је 20.03.2022. године закључио нови брак у којем је ...2022. године рођено дете. Његова садашња супруга није у радном односу. Тужени очекује упућивање на издржавање казне затвора у трајању од шест месеци на коју је осуђен правноснажном кривичном пресудом због извршеног кривичног дела насиље у породици и кривичног дела полног узнемиравања (извршеног у односу на тужиљу АА).

Пресудом П2 57/2020 од 23.05.2022. године тужени је обавезан да од дана њеног доношења плаћа издржавање тужиљи, малолетној ББ у висини од 15% од његове зараде и та пресуда је у том делу постала правноснажна.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је у овом спору правилно применио материјално право.

Тужени има обавезу издржавања тужиља, прописану члановима 154. став 1. и 155. став 2. Породичног закона. Висина његове обавезе утврђена је применом члана 160. наведеног закона, уз вођење рачуна о свим околностима које су том одредбом прописане као критеријум за одређивање издржавања. Висина издржавања, на захтев тужиља - поверилаца издржавања, одређена је у проценту од редовних месечних примања туженог, у складу са чланом 162. став 1. и 2. Породичног закона.

По оцени Врховног суда, нису основани наводи странака о погрешној примени материјалног права, као ни наводи туженог о погрешно и непопутно утврђеном чињеничном стању.

Издржавање тужиља одређено је у процентима који су ближи доњој граници (15%) издржавања, када се оно одређује процентуално у односу на редовна новчана примања дужника издржавања. Овако утврђена висина издржавања, која ће у номиналном новчаном износу зависити од висине остварене зараде туженог, одређена је уз вођење рачуна о приходима које он остварује и његовој актуелној породичној ситуацији. Нема места примени члана 155. став 4. Породичног закона у односу на утврђену обавезу туженог да плаћа издржавање тужиљи АА и након њеног пунолетства. Тужиља се налази на редовном школовању, а зарада коју тужени остварује омогућава плаћање издржавања, тако да испуњење те обавезе по туженог није очигледно неправично. Одређена висина издржавања одговара могућностима туженог, с`обзиром да он остварује редовне приходе и да допринос у издржавању детета рођеног у његовом садашњем браку има и мајка тог детета, као што такву обавезу има и мајка тужиља у односу на њихово издржавање. У том контексту, нису основани ревизијски наводи тужиља да је висина обавезе туженог требала да буде одређена у већем проценту од досуђених, јер је тако одређена висина адекватна садашњим могућностима туженог, али и потребама тужиља.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић